Posle tragedije koja se dogodila u OŠ “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, kada je 13-godišnji dečak u školi ubio osmoro učenika i radnika obezbeđenja i ranio još šestoro dece i nastavnicu, glavna tema u društvu je kolika je odgovornost porodice i da li je ona ključna u prevenciji ovakvih događaja.
Psihijatar iz Centra za mlade specijalne bolnice zavisnosti u Drajzerovoj, Katarina Crnić, kaže da je porodica ta koja mora da prati promene u ponašanju deteta i apeluje da roditelji obrate više pažnje na signale, koji, kako kaže, uvek postoje.
– Prosto možemo da kažemo je to neka povučenost, promena u ponašanju, možemo da kažemo da ponašanje u pravcu preterane otvorenosti ili u pravcu povučenosti je signal, moramo pratiti našu decu, moramo biti u kontaktu sa njima, pitati, preispitivati, dati podršku i da znaju da se nama kao roditeljima trebaju poveravati – ističe Crnić.
Psihijatar Nevena Čalovska naglašava da je ono što do sada znamo i što je definitivno neprihvatljivo, a što je, objašnjava, bilo veoma ugrožavajuće za razvoj ovog deteta je što je prošao kroz maltene vojnu obuku u streljani, u koju ga je vodio roditelj. To je, naglašava, nešto što definitivno ne sme da se ponavlja.
Porodični terpeut Vera Despotović ocenila je da je tokom razvoja jedne mlade osobe porodica presudno važna, iako u nekom periodu vršnjaci preuzmu dominatnu ulogu u njihovim životima.
– Kada slušamo ove stravične informacije nekako mi deluje nemoguće da nije bilo znakova koji su ukazivali da dete ima ozbiljne psihičke probleme – navela je Despotović.
Despotović dodaje da se često u medijima navodi kad se dogode neke tragične situacije da niko ništa nije primetio.
– Ja u to sumnjam i neshvatljivo je kako roditelji ne reaguju kada vide da je to dete otcepljeno i da nemaju s njim komunikaciju, jer postoje različiti načini da odreaguju kada vide da se tako nešto događa – kaže ona.
Ističe da se ta komunikacija gradi i da je važno da roditelj bude otvoren, a ne prestrog ili previše ambiciozan, jer se dete plaši ukoliko ne može da ispuni očekivanja.
Direktorka udruženja „Roditelj“ Gordana Plemić kaže je sve signal za određeni problem i da moramo stalno da posmatramo decu.
– Roditelji, sve su signali, morate da posmatrate svaki dan decu, signal je i povučenost i preterana agresivnost, ali i radost, sve može biti, moramo da naučimo da razgovaramo i to nam je najveći problem– istakla je ona.
Dodala je da vrlo retko slušamo decu i da imamo samo određena pitanja za školu i obaveze, a pitanje „kako je“ i da ga istinski čujemo – možda bi pomoglo i da primetimo da se sa našim detetom dešava nešto.
Plemić ističe da bi roditelji trebalo da se upoznaju sa digitalnim svetom i njegovim sadržajem jer, kako je rekla, što bolje upoznamo internet na kojem deca provode dobar deo svog slobodnog vremena, to je veća šansa da im pomognemo.
Predsednica udruženja “Mame su zakon“, Tatjana Macura, kaže da ono što porodice najpre treba da urade jeste da razgovaraju sa decom i da je više nego ikad važno da se “stepen poverenja“ podigne na što je moguće viši nivo.
– Očigledno da ni bliža okolina, ni drugovi, ni roditelji, ni nastavnici, nisu znali šta se dešava. Naravno, ogromna je i odgovornost medija u narednom periodu, način na koji će izveštavati, pošto će se o ovoj temi jako mnogo govoriti, da se ne ulazi previše u detalje i drugo. Razgovor, razgovor i razgovor, mislim da je to ključ prevencije kako da do ovih situacija ne dolazi – rekla je Macura.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković, izjavila je da bi roditelji trebalo da nađu više vremena za svoju decu, da ih slušaju, ali i posmatraju.
– Neće vam oni tek tako sve reći sa vrata, imam taj i taj problem, moraju da vam veruju i vi da ih posmatrate. Po koraku kako ulaze u kuću. Mislim da će danas poverenje i iskrenost postati ono što je bio novac, ništa ne može da bude isto – rekla je poverenica.
UDARNA VEST.rs
