Prvi maj slavi se i kao državni praznik u preko 80 zemalja sveta, uključujući i Srbiju.
Radnici grada Čikaga zaslužni su što danas obeležavamo Prvi maj kao međunarodni praznik rada.
Čikaški radnici su, davne 1886 naime, inspirisani uspehom kanadskih radnika iz 1884, dve godine kasnije počeli svoju bitku za osmočasovno radno vreme, što je tekovina koju u dobrom delu planete i danas koriste oni koji imaju posao i radno mesto. U Čikagu je tog 1. maja 40.000 radnika stupilo u štrajk, zahtevajući bolje uslove rada, izražene u paroli „Tri osmice“ po osam sati rada, odmora i kulturnog uzdizanja. U sukobu s policijom ubijeno je šest i ranjeno oko 50 radnika. Od 1889. taj dan se slavi kao Međunarodni praznik rada. U Srbiji je prvi put proslavljen 1894.
U ponedeljak, 3. maja 1886. u Mek Kormik Riperu izbila je masovna tuča u kojoj su s jedne strani bili radnici, članovi sindikata, koji su sprečeni da dođu na posao, i, s druge strane oni koji nisu pripadali sindikatu, a koje je Mek Kormik zaposlio.
Policija se umešala, ubijena su četrovica članova sindikata, a reakcija grupe anarhista, čije su vođe bili Avgust Spajs i Albert Parsons, bila je da pozovu radnike da se naoružaju i da 4. maja učestvuju u masovnim demonstracijama na Trgu Hejmarket.
Na trg, međutim, dolazi tek 3.000 radnika, a osoba čiji identitet nikad nije utvrđen bacila je bombu kojom je ubijeno sedam a ranjeno 67 policajaca.
Gradske i državne vlasti uhapsile su osam anarhista, optužile ih za ubistvo, a četvoricu osudile na smrt.
Smrtna kazna je izvršena 11. novembra 1887, a da dokazi protiv njih nikada nisu pronađeni.
Naredni protesti okupili su četvrt miliona radnika i građana Čikaga, a ta je kolona ljudi ispratila Parsonovu pogrebnu povorku dok je prolazila gradom.
Ovaj tragični događaj obeležava se od 1889. svake godine kao Dan međunarodne radničke solidarnosti, a za radnike i sindikalce širom sveta Hejmarket je od tada simbol totalne potpune nejednakosti i nepravde kapitalističkog društva.
U ovom obliku 1. maj je postao međunarodni praznik radnika i njihovih sindikalnih pokreta i u većini zemalja sveta je državni praznik.
Prvi maj je državni praznik bio i u Hitlerovoj Nemačkoj, a u SAD su od Prvog maja odustali, smatrajući ga komunističkim praznikom, pa sada Praznik rada slave prvog ponedeljka u septembru.
U međuvremenu se mnogo toga dogodilo, pa razni aktivisti i sindikati otvaraju pitanje – imamo li razloga da praznujemo 1. maj kao praznik rada, kada dobar deo čovečanstva nema posao i kada je u mnogim zemljama borba za radnička prava postala borba za radno mesto i bilo kakav posao.
UDARNA VEST.rs
