Senida Hajdarpašić, poznatija kao Senidah, digla je veliku prašinu na balkanskoj muzičkoj sceni, a već sa prvim albumom lansirala se u same estradne vrhove, te je rado viđen gost na brojnim koncertima, festivalima, paradama i klubovima.
I dok njena muzika i emocija osvajaju široki auditorijum, o njenom privatnom životu se malo zna. Međutim, Senida se pre deset godina suočila sa bolnim gubitkom koji joj je promenio život. Naime, majka joj je preminula, a s gubitkom se i danas podjednako teško nosi kao i prvog dana.
– Za drugo ne znam, ceo život sam gledala jednu ženu koja je radila sve sama, moja mama. Možda imam i zbog toga problem u privatnom životu. Ja sam ja. Sve znam sama, čak i ono što ne treba ili ne moram. To zna da bude problem nekim muškarcima, ali i nekim ženama, ja sam u stvari muškarac – počela je Senidah.
Poslednja dva albuma koje je objavila, „Bez tebe“ i „Za tebe“, postigli su neverovatan uspeh, a posvećeni su upravo njenoj pokojnoj majci.
– Iskreno pričam, „Bez tebe“ je prvi album bez mame. Bila je jedna pesma na albumu, podsećala me je na nju. Kada sam radila u studiju odmah su počele suze, odmah sam znala da ću je tako nazvati, i album sam joj posvetila. Drugi album „Za tebe“, može biti i za moju dušu, ali je posvećen njoj. Jer, ona je uvek govorila: „Daj mi nešto življe, daj mi nešto veselije“, a na drugom albumu imam puno takvih življih pesama, može da se nađe. Volela je pozitivniju muziku – ispričala je pevačica.
Majka je imala veliki uticaj na nju, a i dan-danas se bori sa tim nedostatkom.
– Od njene smrti je prošlo deset godina. Nije lako. Ni danas nije lako. Tada misliš da nećeš preživeti, ako se njoj nešto desi, idem i ja za njom, ali ono, tu si, ideš dan za danom. Kao lakše je, ali setiš se uspomena i pitaš se: „Gde je ta osoba? Gde je ta osoba i zašto je nema?“ Nije lako, pogotovo kada imaš teže dane. Baš je teško, ali ne smeš da se prepustiš tim momentima – govorila je Hajdarpašićeva, te nastavlja:
– Puno toga mi je ostalo od mame. Ona je stalno meni govorila da sam ja posebna. Da sam savršena. Neka rođaka onda kaže: „Niko nije savršen“. Moja mama kaže: „Moja Senida jeste“. Ja sam njoj bila super. Znala je da mi kaže da sam se popravila, i onda ja znam da sam se ugojila. Bila mi je prijateljica, mogle smo da se smejemo i sve, ali čim me pogleda, nisam smela da pisnem. Čak ni u 27. godini, nisam smela da pisnem, to je bilo pre nego je preminula – ispričala je Senidah, prenose domaći mediji.
UDARNA VEST.rs
