Pošto ju je otac napustio kada je bila dete, Ana je uvek znala da ima izgubljenog brata kojeg nije poznavala. Ono što nikada nije mogla da zamisli ni u najgorim košmarima, jeste da joj brat na kraju postati emotivni partner i otac njeno dvoje dece. Naravno, zabranjeno joj je da se uda za njega.
„Mama mi je rekla da nas je otac napustio da bi osnovao drugu porodicu i da je dobio još jednog sina“, rekla je Ana Para iz Španije u intervjuu za „EL ESPANOL“.
Tada nije znala ni njegovo ime, ni godine, jedino što je sumnjala jeste da njen srodnik živi u Granoljeru, naselju pri Barseloni, njenom rodnom gradu.
„Uvek sam bila radoznala da ga upoznam, posebno u slučaju da naletim na njega jednog dana na ulici ili negde“, rekla je.
U potragu krenula kada je napunila 20 godina
Kada je napunila 20 godina i odlučila da razjasni misteriju koja ju je navela da otkrije identitet svog brata. U potragu je krenula preko Fejsbuka. Pre svega, pronašla je očev profil, jer kako je rekla, trebalo je samo potražiti prezimena koja su se pojavila u krštenici i kao rezultat toga pojavilo se ime Danijela Pare, sina njegovog oca.
„Dodala sam Danijela sa drugog anonimnog profila koji nije bio moj da ne bi video prezimena ili bilo šta. Htela sam samo da prelistam i rešim pitanje. Plašila sam se da bih ispričavši mu celu priču mogla da uništim ceo njegov svet. Ipak, ne, mogla sam da izbegnem da mu kažem ko sam“, priča Ana.
U to vreme, Danijel, čiji su se roditelji razveli kada je imao osam godina, živeo je sa ocem. „Jednom su mi rekli da možda imam sestru tamo, ali moj otac mi to nikada nije rekao, to je bilo nešto što je želeo da sakrije“, kaže Danijel na početku razgovora za španske medije.
„Nikada nisam želeo da je tražim, možda bih da sam bio jedinac imao tu potrebu da tražim izgubljenu sestru“, otkriva ovaj mladić, koji po očevoj i majčinoj strani ima još tri brata.
Prvi razgovor preko društvenih mreža
Kada su im se putevi ukrstili, počeli su da započinju razgovor preko društvenih mreža. „Otkrili smo da smo bili toliko bliski da je bilo gotovo čudo da se nismo poklopili, pošto smo oboje živeli, u to vreme, izvan Granoljera, u malom gradu koji se zove Santa Eulalija de Ronsana“, kaže Ana, da bi se Danijel ubacio u razgovor otkrivši da do susreta nikada nije došlo.
Ne razmišljajući previše o tome, dva dana nakon što su počeli da razgovaraju, odlučili su da se sretnu lično i da stave tačku na toliko godina otuđenja.
„Zagrlili smo se i počeli da se smejemo. Bila je to veoma čudna situacija“, otkriva Ana.
Tri godine mlađi Danijel, samo je potvrdio njene reči.
„Bilo je malo neprijatno jer nismo znali šta da kažemo“, kaže Danijel, koji je imao 17 godina. tada tri godine mlađi od svoje „nove sestre”
Međutim, odmah nakon upoznavnaja, počeli su da se viđaju sa izvesnom redovnošću. „Pokušali smo da održimo bratski odnos, ali nam je bilo teško. Imali smo vezu prijatelja koji su ostali da se viđaju i pričaju jedni drugima stvari“, kaže Danijel.
Tako je bilo neko vreme, sve dok Ana nije počela da živi sama, a on, koji je radio u blizini, nije počeo da je posećuje.
„Na kraju, Dani je više vremena provodio u mom stanu nego kod kuće. Tako je bilo sve dok nismo počeli da živimo zajedno“, otkrila je ona.
Konačno je upoznala oca
Rutina zajedničkog života ih je u tolikoj meri zbližila da su počeli zajedno da se zabavljaju, posećuju koncerte, dele ukuse i hobije, pa čak i jedni druge ubrajaju u društvo prijatelja. „Trudili smo se da održimo taj bratski odnos, kakav kanoni utvrđuju, ali nismo to tako osećali… Taj bratski osećaj nije postojao. Upoznao sam devojku koja mi je rekla da mi je sestra i da ima iste ukuse kao ja i da mi je bilo super sa njom, ali nisam mogao da je svrstam u sestru“, objašnjava Danijel.
Ana je upoznala Danijevu porodicu. U slučaju njihovog oca, kojeg nije videla tokom celog života, rešila je da ga upozna, „pa makar samo zbog Danija“, kaže.
„Moj otac je rekao da želi da me upozna i Dani ga je pritiskao da nas upozna. Otac mi više nije bio potreban, iako sam ga upoznala, pa sam mu je dala šansu i što je skinuo teret sa Danijevih ramena. Istina je da mi taj čovek nikada ništa nije pokazao“, objasnila je Ana.
Drugi pre njih shvatili da su u ljubavi
Ljudi oko Ane i Danijela počeli su da primećuju da je plamen ljubavi — i to ne baš bratske — počeo da se razbuktava u njima. Međutim, oni sami to nisu hteli da vide.
„Nismo hteli da to shvatimo, bili smo ljuti na sebe jer nam je bilo teško da to priznamo i razbijemo taj tabu: braća smo i da nismo tako osećali“, kaže Ana, koja nikada neće moći da zaboravimo dan kada se neizbežno konačno dogodilo
Danijel je otkrio kako je došlo do prvog poljupca.
„Zabavljali smo se, polako smo se približavali i pao je prvi poljubac. Bilo je spontano, ništa s predumišljajem…“, rekao je.
Nakon toga, usledio je ogroman osećaj krivice kod oboje. Kako su rekli, udaljili su se jedno od drugoga. Kako je poljubac došao tokom izlaska sa prijateljima, samo su oni bili svedoci njihovog trenutka slabosti. O daljem i produbljenom odnosu, makar u tom trenutku, nije bilo reči.
Zabranjen odnos
„Sviđali smo se jedno drugom, bili smo dobri zajedno, ali smo brat i sestra, nismo mogli ništa…“, priča Ana.
Međutim ta emotivna distanca, koja nije trajala više od tri dana, za njih je bilo mučenje. „Plakali smo, grlili se shvatili smo da živimo zajedno. Zamislite da vam se sviđa devojka i da vam iz moralnog razloga zabranjuju da budete sa njom… pa, jako se loše provodite“, kaže Danijel.
Međutim, susedi su sumnjali da nešto ima između njih, pošto su ih stalno viđali zajedno. Sa druge strane, kako su otkrili imali su podršku od zajedničkih prijatelja.
„Naši prijatelji su preživeli ceo proces i normalizovali ga. Na kraju smo imali mentalnu barijeru koju je nametnulo društvo, ali realnost je takva da smo dvoje mladih ljudi koji se jednog dana sretnu i zaljube. Društvo je vođeno moralnim normama i našim moralom, duboko u sebi, To nas je sprečilo da preduzmemo taj korak. I glupo je jer, ako bolje razmislite, naš odnos je kao i svaki drugi osim porodične knjige u kojoj piše da smo brat i sestra po krvi“, kaže Dani.
Vest da su zajedno objavili pred kamerama
Ta ideja je klijala u njihovim glavama sve do dana kada su doneli odluku da razbiju moralnu barijeru koja ih je držala. Otišli su na put u London. Tamo, daleko od radoznalih očiju koje su ih pratile, proveli su nekoliko dana bez potrebe da se kriju.
„To je bio prvi put da možemo da kažemo da smo se ponašali pred javnošću kao pravi par. Išli smo na večeru, šetali… Bilo je to kao eksplozija slobode“, kaže Ana, dodajući da su po povratku u Barselonu, doneli odluku da više ne kriju svoja osećanja.
Vest da su zajedno, objavili su pred televizijskim kamerama, gde su sve ispričali. Kako je objasnila Ana, na to su se odlučili da ne bi morali svakome posebno.
„Mi nikome nismo učinili zlo“, rekla je između ostalog.
„Gorećeš u paklu“
Kao rezultat toga, kritike su stizale masovno putem poruka na društvenim mrežama. „Zanimljivo je da su ljudi koji vas kritikuju oni koji vas ne poznaju. Niko nije došao kod nas direktno da nas vređa. Ali ima ljudi koji su nam pisali na mrežama da ćemo da izgorimo u paklu.“ kaže Ana.
Međutim, Danijel i Ana žele da jasno stave do znanja da pričanjem svoje priče ne tvrde da je ljubavna veze između brata i sestre normalna i prirodna stvar.
„Nikada nismo rekli da je ljubavna veza između srodnika nešto prirodno, jednostavno pričamo svoju ličnu priču, ne tvrdimo ništa. Ovo nam se desilo, nešto je neobično i to je to, ali mnogi misle da smo mi ludi što branimo ovakav tip odnosa i što kršimo moral, a nije tako, samo pričamo šta nam se desilo“, tvrdi Danijel.
Osim toga, prema rečima bračnog para, mnogi ljudi ne razumeju u potpunosti ovu priču jer je znaju preko trećih lica, društvenih mreža ili različitih medija, u kojima se „samo na sektaški način prikazuje incestuozni odnos, bez da se stvarno znaju razlog ili pozadina odnosa.
Imaju dvoje dece
Danas, Ana i Danijel imaju dvoje dece, pet i tri godine, koja pohađaju školu u Montesori stilu, gde je mesto za sve vrste porodica. „Tamo nalazite decu iz jednoroditeljskih porodica, sa dve majke ili dva oca. To je druga filozofija studija, drugi tip mentaliteta. Dakle, pre nego što je devojčica ušla u školu, razgovarao sam sa direktorom i ispričao im priču. Svi to znaju“, kaže Ana, koja se ne ustručava da deci kaže istinu o roditeljima, „iako su oni još veoma mali i ne razumeju je“, kaže ona.
Genetski rizik za decu
Kako je rekla, pre trudnoće, imala je veliku dozu straha zbog krvnog srodstva. Naime, kako je saznala dok se informisala kod ginekologa, njih dvoje su imali četri posto više šanse da im potomak dobije neku vrstu recesivne bolesti. Na njihovu sreću, pretragom i istraživanjima, utvrđeno je da ni ona ni Danijel nemaju recesivne bolesti.
Ne mogu da se venčaju
U matičnom registru imena Ana i Danijel se pojavljuju kao roditelji dvoje dece, što je bilo nemoguće pre 2012. godine, kada su brat i sestra iz Galicije, Danijel i Roza Moja Penja, uspeli, posle 35 godina zabranjene veze, da dobiju bitku da legalizuju svoju neobičnu situaciju i da budu priznati za sve namere i svrhe kao roditelji svoje dece od 26 i 19 godina. Sudskom presudom, Danijel je prestao da bude ujak njegove dece, a Roza njihova samohrana majka.
Međutim, trenutno građanski zakonik Španije zabranjuje brak između direktnih rođaka – iako se incest ne smatra zločinom od 1978. godine. Sa kojom, prema važećem zakonodavstvu, Ana i Danijel ne mogu da stupe u brak.
„U Švedskoj bi nam, na primer, dopustili da se venčamo. Razgovarali smo sa advokatom i oni nam kažu da to ne bi bilo teško, ali je potrebno mnogo vremena i novca.“, kaže Ana.
To bi bio poslednji korak da se ozvaniči devetogodišnja veza ovog para koji se bliži tridesetoj. Oni su prekršili tabue i uverenja. Njihov jedini cilj, kako kažu jeste da ih puste da svoju ljubav žive potpuno slobodno, bez predrasuda i zakonskih prepreka.
„Društva moraju da idu napred, a ne da budu ukorenjena u tradicionalizam. Ni homoseksualci nisu smeli da se venčaju, a sada mogu. Volimo se i to je ono što treba da prevlada. Nikoga ne povređujemo. Zato želimo da ljudi znaju našu pravu priču“, rekla je Ana na kraju intervjua.
UDARNA VEST.rs
