Zvezdan Slavnić i Anđela Đuričić žestoko su se zakačili, a u jednom trenutku obezbeđenje je napravilo živi zid među njima, a Anđela je bežala od Zvezdana koji joj se unosio u lice.
– Ti si bolesnik bolesni. Ti voliš samo sebe i ideš za tim za čime ti se diže ta stvar. Nemoj da mi prilaziš u garderoberu, neću nikad da ti oprostim – poručila je Anđela.
– Zašto nećeš? Ne treba mi. Da li misliš da stvarno nekome treba ovo? – pitao je on.
– Nikada ti neću preći preko onoga ispred izolacije. Dokazala sam ti p*čko muška – vikala je Anđela, a onda joj se Zvezdan uneo u lice.
– Što bežiš? – pitao je Zvezdan.
– Smrdi ti iz usta, zato bežim. Trudim se da počnem da volim sebe. Dobila sam od porodice divnu poruku, tvoja prodica je videla da te volim, a moja je videla da ti ne voliš mene – govorila je Anđela.
– Onda imaj poštovanja. Je l’ treba da te pljunem zbog toga? Moji roditelji su znali pogotovo majka koja je živela sa mnom i sa Anom da li sam je ostavio jer me boli k*rac, znali su da sam se zaludeo. Ja sam se ljubio sa tobom mesec dana, m*da su mi bila ovolika, a ti nisi volela. Igrala si se – govorio je Zvezdan.
– Jesam, p*čketino muška. Gadiš mi se i skloni mi se – dodala je Anđela.
– Je l’ ti meni kažeš p*čko? – rekao je Zvezdan.
– Gadiš mi se i ne diraj me, skoni se od mene. Gadiš mi se uprljani da ne kažem šta – penila je Anđela.
UDARNA VEST.rs
