Svaka peta devojčica u svetu uda se pre punoletstva, Srbija nije izuzetak. Prema podacima Ministarstva pravde, za krivično delo vanbračna zajednica sa maloletnikom, pre dve godine bilo je 75 osuđujućih presuda, od kojih je 18 bilo za krivična dela vanbračne zajednice sa maloletnikom, prošle 62.
Prema podacima Unicefa, 16 odsto devojčica iz romskih naselja uda se i pre navršene petnaeste godine, a pet odsto rodi dete. Takvi brakovi su najteži oblik kršenja dečjih prava, upozoravaju nadležni.
Deca rađaju decu. Ranom udajom mnogim devojčicama oduzeto je pravo na detinjstvo, na obrazovanje, zdravo odrastanje, pravo da se zaposle, pravo na bolji život.
„Globalno, svaka peta devojka se uda pre svog 18. rođendana. Srbija nije izuzetak. Danas se 22 odsto mladih žena iz najsiromašnijih domaćinstava i 56 odsto iz romskih naselja udaje pre svog 18. rođendana. Ono što Srbiju čini drugačijom su napori da se izbori sa ovako složenim kršenjima prava deteta“,kaže Dejana Kostadinova, direktorka Unicefa u Srbiji, prenosi RTS.
Prema podacima Ministarstva pravde, za krivično delo vanbračna zajednica sa maloletnikom, tokom 2021. godine bilo je 75 osuđujućih presuda, od kojih je 18 bilo za krivična dela vanbračne zajednice sa maloletnikom, prošle godine – 62, piše Informer.
„Pored toga što dečiji brak predstavlja grubo kršenje prava deteta, posebno devojčica, on u sebi može da krije i mnogo krivičnih dela, i to posredovanje u vršenju prostitucije, prinudno zaključenje braka, vanbračna zajednica sa maloletnikom, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, trgovina ljudima“, upozorava ministarka pravde Maja Popović.
Zbog toga i predlog da se izmenama porodičnog zakona dečiji brak definiše i prepoznaje kao oblik trgovine ljudima. Takva dela smatraće se nasiljem u porodici.
„Često se postavlja pitanje u javnosti do koje mere država ima pravo da zadire u privatnu sveru pojedinca kao što je brak i porodica. Međutim, štetnost posledica dečijih brakova i te kako daju državi pravo da preduzme sve moguće mere da se takve posledice spreče“, naglašava ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.
„I pored odličnih rezultata, sve dok svedočimo sklapanju i jednog jedinog dečjeg prinudnog braka kao drastičnom ugrožavanju ne samo ženskih i dečijih prava, već i kao obliku rodno zasnovanog nasilja, naša zajednička borba i naši zajednički napori nisu završeni“, poručuje potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Maja Gojković.
Zakoni su dobra osnova, ali nisu dovoljni. Teži posao je rušenje predrasuda da su dečji brakovi deo tradicije i romske kulture i da devojčice dobrovoljno stupaju u takve brakove.
UDARNA VEST.rs
