Procedura obaveza kad se sazna da se dete nije upisalo u školu: Slučaj devojčice sa Zvezdare sve opomenuo

Slučaj zapostavljanja deteta na Zvezdari otvara pitanje da li bi Ministarstvo prosvete trebalo da uvede veću kontrolu kada je reč o upisima u predškolske i školske ustanove. Na tu temu razgovarali smo sa pomoćnikom ministra sektora za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje Milanom Pašićem na marginama radionice za „Zaštitu dece od nasilja“ u Vršcu.

– Zakon je definisao da lokalna samouprava prati i obaveštava obrazovne ustanove, da li je to u slučaju predškolskih ustanova ili osnovnih škola. Ukoliko škola ima informaciju da se neko sa tog spiska nije upisao, obraća se lokalnoj samoupravi da preduzme dalje mere iz svoje nadležnosti.

– Koliko smo upoznati, lokalna samouprava u ovom slučaju nije dostavila spiskove školi. Nažalost, događaj se desio i najvažnije je da dete bude dobro, ali sada prebacivati odgovornost, tražiti ko je kriv, to nam se često dešava u sistemu, ne samo u našim već i u drugim. Odmah se traži ko je odgovaran, ko je kriv i ostalo, ajde da poštujemo zakon i procedure, da bi naravno uradili sve u interesu naše dece – ističe Pašić.

Na pitanje koliko se dece upiše u škole, a ne dolazi na nastavu, pomoćnik ministra odgovara:

– Svaka škola vodi evidenciju za svoje učenike i ako dete ne dolazi, postoje zakonske određene konsekvence, obaveštava se roditelj, socijalni rad, određene institucije. U okviru ove priče i nasilja, prošle nedelje smo imali sastanak vezano za tu intersektorsku saradnju, da napravimo ta neka upustva kako se postupa na temu ako dođe do nečijeg propusta.

U poslednje vreme u javnosti često odjekuje rečenica nastavnika i profesora da je „sve teže“ biti prosvetni radnik, dok se sa druge strane otvara pitanje koliko su upoznati sa merama koje mogu da ih zaštite.

– Prvo i osnovno, da poznaju zakon i sve pravilnike koje im daju neku vrstu zaštite. Svakako, deca su danas, da tako kažem živahnija, zainteresovanija, uzimajući u obzir i društvene mreže i sve aktivnosti, dobijaju neka saznanja. Deca dobiju za jedan dan više informacija nego njihove bake i deke u tom periodu za godinu dana.

– Mi kao roditelji i kao obrazovni sistem moramo da usmerimo decu na pravi put. To su mladi koji su u fazama odrastanja i moramo da im priđemo na jedan drugačiji način sa razumevanjem. Imamo dobre akte, ali je sada samo pitanje primene i koliko ih poznaju – pojašnjava Pašić.

Za razliku od intervencije, u javnosti se vrlo malo govori o prevenciji nasilja u školama, a neretko i sami roditelji ne žele da prihvate da je njihovo dete bilo nasilno.

Društvo vrlo često smatra sprovedene mere „nedovoljnim“, dok zaboravlja na činjenicu da izbacivanje deteta iz škole, suštinski ne rešava problem, već maloletno lice dodatno etiketira, dok izvor njegovog ponašanja ostaje duboko zakopan.

Pomoćnik ministra ističe i značaj pojačanog vaspitnog rada.

– Često se pojačan vaspitni rad sa detetom zaboravi ili se ne radi na dovoljnom nivou na kojem bi trebalo da se radi. Svakako da su roditelji tu jedan od faktora, pored same škole, i često se sprovodi pojačan vaspitni rad u okviru porodice.

Tu je i vršnjačka edukacija i medijacija.

– Gde učenici rešavaju određen problem između ućenika. I ja sam uvek za to da učenike treba da uključimo u sve, jer oni su ti zbog kojih smo ovde – dodaje Pašić.

– Na njih mogu uticati različiti događaji za koje same škole ne znaju. Najviše sam voleo kada dete dođe kod stručnog savetnika, starešine, nastavnika, tektice, domara… ne samo nastavnici, već kao ceo sistem u školi treba da budemo deci na usluzi non-stop –zaključuje pomoćnik ministra, prenosi Telegraf.

UDARNA VEST.rs

Share

guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare