Građani Crne Gore izabrali su juče Jakova Milatovića za novog šefa države, čime je Milo Đukanović, najdugovečniji crnogorski funkcioner, posle više od 30 godina praktično poslat u političku penziju. U prevodu, Đukanovićev DPS više ne drži funkciju predsednika države, a već dve godine nije u vlasti ni na republičkom nivou. Privremeno je na čelu Podgorice iako je i na tim izborima DPS poražen takođe od Pokreta „Evropa sad“.
Posle pobede Jakova Milatovića u drugom krugu predsedničkih izbora, novi test je već za dva meseca, kada će Crna Gora ponovo na birališta, na vanredne parlamentarne izbore.
To će biti vrhovna provera raspoloženja birača i za DPS, i za Pokret „Evropa sad“, čije je oličenje sada Jakov Milatović, ali i za ostale stranke. Mogu l li Milatović i „Evropa sad“ do političkog het-trika?
„Evropa sad“ na krilima Milatovićeve pobede
Analitičari su saglasni da bi pobeda Jakova Milatovića mogla da donese krila pokretu „Evropa sad“, čiji je zamenik predsednika. Štaviše, prognoziraju da bi mogla da postane najjača politička stranka u Crnoj Gori, sa velikim izgledima da nakon parlamentarnih izbora formira vladu.
I posle pobede jesenas na lokalnim izborima u Podgorici, koju je odneo takođe Milatović nad kadrom DPS Ivanom Vukovićem (koji uz pravno-birokratske akrobacije i dalje rukovodi glavnim gradom Crne Gore), pokretu „Evropa sad“ skočila je popularnost.
Ta popularnost je potvrđena i na predsedničkim izborima, zbog čega ne bi bilo iznenađenje da se trend nastavi. Štaviše, na krilima pobedničkog niza „Evropa sad“ bi mogla da ima veću podršku čak i od DPS Mila Đukanovića.
Nova politička era u Crnoj Gori
Luka Radonjić, politikolog iz Crne Gore, ističe da pobeda Jakova Milatovića uvodi Crnu Goru u novu eru političkih odnosa.
– Poredak snaga ostaje sličan, s tim što „Evropa sad“ može postati pojedinačno najjači faktor na političkoj sceni. To znači da bi posle 30 godina jedan subjekat bio jači čak i pojedinačno od DPS – smatra Radonjić.
Reforme za DPS i DF
S druge strane, DPS je u seriji poraza i predstoji joj reforma, a analitičari nisu saglasni da li je to definitivan kraj političke karijere Mila Đukanovića. Radonjić za „Blic“ navodi da predstoje reforme i za druge stranke.
– I za DPS i Demokratski front (DF) nameće se pitanje reformi, jer DPS i dalje ima nulti koalicioni kapacitet i to najviše zbog Đukanovića, što znači da ih svakako čeka nepovoljna situacija s njim na čelu. Zbog toga je ranije i najavio povlačenje sa mesta predsednika DPS – objašnjava Radonjić.
Radonjić kaže da preispitivanje i kadrovske promena čekaju i stranke koje čine DF.
– Moraće da odgovore novom talasu i promenama na političkoj sceni koje predvodi „Evropa sad“. Izazov koji će se naći pred „Evropom sad“ je pre svega organizacione prirode, jer je to pokret u usponu, sa velikim prilivom članstva. To zahteva viši nivo organizacionog uređenja i unutrašnje organizacije – kaže Radonjić.
Radonjić ocenjuje da su pokretu „Evropa sad“ najbliže Demokrate Alekse Bečića i Građanski pokret URA Dritana Abazovića.
– Da li će im koalicija s njima biti dovoljna za uspeh na parlamentarnim izborima, ili će se odlučiti sa širu saradnju sa strankama DF, zavisiće i od situacije u samom DF. Uskoro će se formirati i nova vlast u Podgorici: mesto gradonačelnika pripada „Evropi sad“, a mesto predsednika Skupštine glavnog grada Jeleni Borovinić Bojović, koja je vodila listu DF, ali je ideološki bliža centru. Zato model funkcionisanja u Podgorici može biti paradigma i za buduće odnose na državnom nivou – zaključuje Radonjić.
Nastavak osipanja biračkog tela
I politički analitičar Srđan Vukadinović vidi pokret „Evropa sad“ kao najjaču političku stranku i kao najprivlačnijeg koalicionog partnera.
– „Evropa sad“ sigurno može da ide na više od 35-36 odsto glasova, koliko ima DPS. Zbog toga bi svi rado ušli u koaliciju s tim pokretom. Međutim, mislim da lideri „Evrope sad“ to ne žele, nego hoće sami da osvoje te procente. Reč je o mladoj stranci koja nema još dovoljno razvijenu infrastruktru i odbore, pa treba prvo da stabilizuje svoje glasove – navodi Vukadinović.
Kako kaže, najlogičnije je da „Evropa sad“ postizbornu koaliciju napravi sa Demokratama i URA.
– Nakon pobede Jakova Milatovića, biračko telo Demokrata, URA i DF nastaviće da se kruni. Recimo, Demokrate i URA su 2020. godine zajedno imali 13 poslanika, a sada je u prvom krugu predsedničkih izbora njihov zajednički kandidat Andrija Mandić osvojio glasova za svega osam poslanika, odnosno pet manje. Ti glasovi su sigurno prešli na konto „Evrope sad“. Slično je i sa DF koji je u odnosu na 2020. godinu ostao bez čak 12 poslanika po broju glasova na predsedničkim izborima – objašnjava Vukadinović.
Politički kraj Đukanovića?
Iako DPS porazom Mila Đukanovića ulazi u ozbiljnu krizu, Vukadinović ne smatra da je to kraj političke karijere lidera DPS.
– Mislim da će Đukanović bez obzira na poraz predvoditi izbornu listu DPS kako im rejting ne bi dalje padao. Ali, DPS zbog njega nema koalicioni potencijal da ide preko 50 odsto – zaključuje Vukadinović.
Bez glatke podrške za „Evropu sad“
Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, takođe smatra da će na krilima pobede Jakova Milatovića „Evropa sad“ izrasti u najdominantniju stranku u zemlji. Ipak, ne misli da će za formiranje vlade dobiti glatku podršku ostalih stranaka koje su protiv DPS.
– Razlog je taj što „Evropa sad“ sa Demokratama, URA i DF deli relativno slična ili ista biračka tela. Te stranke neće dozvoliti lako „Evropi sad“ da im uđe u biračko telo. Ne treba zaboraviti da je „Evropa sad“, iako je pokret desnog centra i prosrpskog biračkog tela, ima najveći potencijal da uđe i u procrnogorski blok – ocenjuje Klačar.
Kako kaže, sa pobedom Jakova Milatovića veće su šanse da nakon parlamentarnih izbora u junu Crna Gora prevaziđe političku krizu i nestabilnost.
– „Evropa sad“ ima daleko veće mogućnosti da kao najdominantnija stranka formira postizbornu koaliciju i napravi vladu nego DPS – poručuje Klačar.
UDARNA VEST.rs
