ATOMSKE BOMBE U BELORUSIJI PRAZNA PRETNJA? Šta je taktičko nuklearno oružje koje Putin prvi put raspoređuje VAN GRANICA RUSIJE

Najava predsednika Rusije Vladimira Putina da će ruske nuklearne bombe od leta biti raspoređene u Belorusiji naišla je na osude na Zapadu. Većina stručnjaka smatra da se radi o pretnji, te da Putin nema nameru da upotrebi oružje.

„Pokušaj nuklearnog zastrašivanja“ – tako je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova u subotu uveče opisalo najavu ruskog predsednika Vladimira Putina da će Rusija rasporediti taktično atomsko oružje u susednoj Belorusiji.

„Poređenje koje je predsednik Putin povukao sa razmeštanjem nuklearnog naoružanja NATO je pogrešno i ne može opravdati korak koji je najavila Rusija“, saopšteno je u Berlinu.

Prethodno je Putin na ruskoj državnoj televiziji rekao da su Moskva i Minsk dogovorile stacioniranje nuklearnog oružja, i to navodno na molbu beloruskog šefa države Aleksandra Lukašenka.

Putin je podsetio da je američko nuklearno oružje razmešteno po Evropi. „Mi samo radimo ono što oni već rade decenijama“, rekao je ruski predsednik.

Prema najavi, magacin za taktičke bombe u Belorusiji biće spreman 1. jula. U toj zemlji je navodno već stacionirano deset ruskih aviona koji mogu da nose atomske bojeve glave. Prebačen je i jedan broj krstarećih raketa tipa Iskander koje mogu da obaraju nuklearne projektile.

Samo prazna pretnja?

Kijev je Putinovu najavu nazvao korakom ka daljoj destabilizaciji i uzimanjem Belorusije kao „nuklearnog taoca“. Kako je ocenio Oleksij Danilov, prvi čovek ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost, potez će povećati stepen „odbijanja Rusije i Putina u beloruskom društvu“.

Bela kuća i Pentagon za sada ne vide potrebu za delanjem. „Nismo videli razloge za prilagođavanje našeg strateškog nuklearnog stava, kao ni bilo kakve dokaze da se Rusija sprema da upotrebi neko nuklearno oružje“, rekla je portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost.

Američki Institut za ratne studije smatra da ovaj potez Kremlja ništa ne znači, te da je opasnost od upotrebe nuklearnog oružja i dalje veoma niska. Kako podsećaju u jednoj analizi, Rusija već sada teoretski može nuklearnim oružjem gađati bilo koju tačku na planeti.

Putin je, ocenjuje se u analizi, „akter koji se plaši rizika, koji opetovano preti upotrebom atomskog oružja, bez namere da ga stvarno upotrebi“.

U komentaru berlinskog lista Morgenpost navodi se da je Putin opet optužio Zapad jer je tamo raspoređeno nuklearno oružje.

„Zapravo se Putinu ne radi o principu, niti ugovorima ili decenijskim praksama. Stacioniranje taktičkog atomskog oružja u Belorusiji nije ništa drugo do nova, još oštrija pretnja upotrebom bombe. Ostalo je propaganda“, navodi list.

Jalovi ugovori

Ima i zabrinutijih glasova povodom vesti da će Rusija prvi put od devedesetih godina stacionirati atomsko oružje van svoje teritorije.

To je „izuzetno opasna eskalacija“, kažu u Međunarodnoj kampanji za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN), ženevskoj organizaciji koja je i nosilac Nobelove nagrade za mir.

Prema njima, zbog rata u Ukrajini raste mogućnost da se oružje upotrebi greškom, zbog pogrešne procene ili loših podataka sa terena.

Organizacija podseća na međunarodni Ugovor o zabrani nuklearnog oružja koji državama zabranjuje da dopuste stacioniranje stranih atomskih bombi.

Doduše, taj ugovor je tigar od papira – potpisale su ga svega 92 zemlje, a među njima nisu ni Rusija ni Belorusija. Kao ni države koje skladište američke nuklearne bombe poput Nemačke, Belgije, Italije, Holandije i Turske.

Nemačko društvo tradicionalno je bilo protiv stacioniranja američkih nuklearki u zemlji. Tako se za te bombe u Nemačkoj 2021. godine zalagalo samo 14 odsto ljudi. No sve se promenilo sa ratom u Ukrajini pa je prošle godine čak 52 odsto Nemaca podržavalo prisustvo atomskog naoružanja.

UDARNA VEST.rs

Share
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare