Virus je i dalje prisutan, širom Srbije svakog dana oboli više od 1.000 ljudi, a umre od pet do sedam zaraženih.
Za tri godine, koliko traje epidemija koronavirusa u Srbiji, oko 2,5 miliona građana bilo je zaraženo, dok je 18.000 ljudi izgubilo bitku sa virusom, poražavajuća je statistika Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“!
Nije kraj
Nismo završili sa epidemijom, jer se i dalje priličan broj ljudi razboleva
Goran Stevanović
Da sa ovom opakom bolešću nismo završili i da je i dalje potrebno da nosimo zaštitne maske i da se vakcinišemo, potvrđuju i podaci, koji pokazuju da svakog dana od kovida oboli više od 1.000 ljudi, dok od posledica virusa premine između pet i sedam pacijenata. Situacija nije sjajna ni u ostalim delovima sveta, gde je do sada obolela 682.096.901 osoba, a umrle su čak 6.815.723!
Virus ostavio posledice
Predsednik Foruma pacijenata Srbije Marko Milovanović napominje da je korona zaustavila ceo svet, ali da je užasno to što se njene posledice osećaju i dan-danas.
– Od 2020. godine vodimo tešku bitku sa ovim virusom, koji je i dalje prisutan među nama. I to ne samo u Srbiji već svuda u svetu. Iako deluje kao da se epidemiološka situacija smirila i da se virus pritajio, statistika pokazuje da dnevno imamo oko 1.000 zaraženih, a da nas svakog dana zbog korone napusti između pet do sedam pacijenata, odnosno oko 150 svakog meseca. Nažalost, posledice su ostale kod mnogih koji su preležali koronu. Mesecima nakon preležanog virusa ljudi imaju probleme sa srcem, plućima, nesanicom…, a najviše posledica imaju hronični i onkološki bolesnici – kaže Milovanović i dodaje:
I postkovid ubija
Prema najnovijim studijama, ljudi koji su bili zaraženi koronavirusom i imali dugotrajan oblik bolesti mogli bi imati veći rizik od srčanih i plućnih problema, pa čak i udvostručen rizik od smrti.
– Utvrđeno je da je grupa sa dugim kovidom imala višu stopu smrtnosti u poređenju sa drugom grupom. Takođe, pokazano je i da su umor, glavobolja i poremećaj pažnje kao najčešće simptome imali upravo ljudi sa dugotrajnim kovidom. Zato je važno da i postkovid nastavimo da izučavamo i da ga ozbiljno shvatamo – objasnila je dr Andrea Devris, potpredsednica za istraživanje zdravstvenih usluga u kompaniji „Elevance Health“ i glavni autor studije.
– Osim što su najosetljivija grupa koju virus napada, oni su i svoja lečenja obustavili zbog pandemije. Iako su zdravstvene ustanove radile koliko su mogle i lečile pacijente, veliki broj ljudi nije odlazio na redovne preglede. Sve je bilo podređeno lečenju virusa, i bolnice i lekari, a i veliki broj ljudi nije odlazio kod lekara iz straha od zaraze. Zato danas, nažalost, imamo epidemiju drugih bolesti, a najviše onkoloških!
Nema opuštanja
Da i nakon tri godine epidemije i dalje svaki dan imamo veliki broj kako obolelih tako i umrlih smatra i direktor Infektivne klinike UKCS, profesor dr Goran Stevanović.
– Iako se radi o smanjenju broja obolelih i smrtnih slučajeva u poređenju sa prethodnim godinama, mi sa pandemijom nismo završili i toga svi moramo biti svesni, jer i dalje priličan broj ljudi razboleva. Shodno tome, kad imate toliki broj novoinficiranih, očekivano je da kod nekih bolest krene negativnim tokom. To je razlog što je i dalje epidemija aktivna – ističe dr Stevanović i dodaje:
– Što se tiče lečenja, praktično od kraja druge polovine 2021. godine, kad su nam svi standardni lekovi postali dostupni, ne postoji neka bitna razlika u načinu lečenja. Osobe koje imaju kliničku sliku koja je razvijena, a koji ne ispunjavaju kriterijume za težak oblik bolesti leče se ambulantno, dok se teške forme i dalje šalju u bolnice. Na raspolaganju imamo antivirusne lekove, koji su u upotrebi trenutno u svetu, koji su dokazano efikasni i možemo ih primeniti kod koga je to potrebno.
Podsetimo, prvi slučaj zaraze u našoj zemlji registrovan je 6. marta 2020. godine u Subotici, kod nultog pacijenta Igora Đantara, dok je vanredno stanje zbog bojazni od širenja epidemije proglašeno 16. marta.
UDARNA VEST.rs
