Turske, često podeljene opozicione partije, udružile su se kako bi izabrale jednog kandidata koji će se suočiti sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom na izborima u maju.
Socijaldemokrata Kemal Kiličdaroglu predvodi glavnu sekularnu opozicionu stranku, centralno levu Republikansku narodnu partiju (CHP), a ankete ukazuju na tesnu trku u veoma polarizovanoj zemlji nakon dve decenije Erdoganove autoritarne vlasti.
Takođe, prema dogovoru u ponedeljak, gradonačelnici Ankare i Istanbula Mansur Javaš i Ekrem Imamoglu postali bi izvršni potpredsednici zemlje ukoliko bi opozicioni blok pobedio na predsedničkim i parlamentarnim izborima.
Ekonomska kriza i greške vlasti u odgovoru na katastrofalni zemljotres prošlog meseca mogu Erdogana da učine ranjivijim nego na prethodnim izborima. Nakon razornog potresa u februaru u kojem je stradalo više od 45.000 ljudi, Kiličdaroglu je poveo napade na vladu, optužujući je da je dozvolila korupciju i loše standarde u građevinarstvu.
Međutim, ankete pokazuju da su Erdogan i njegova Partija pravde i razvoja (AKP) u velikoj meri zadržali svoju podrku.
Kiličdaroglu je u nedelju imenovan za glavnog rivala Erdoganu na ključnim predsedničkim i parlamentarnim izborima u zemlji, nakon višednevnih rasprava u šestopartijskoj opozicionoj alijansi oko nominacije. Ovo je pozdravila gomila pristalica Kiličdaroglua, bivšeg državnog službenika, navodi BBC.
“Naš jedini cilj su prosperitet, mir i radost”
Poznat kao “Gandi Kemal” ili “turski Gandi” zbog fizičke sličnosti sa indijskim borcem za ljudska prava Mahatmom Gandijem, 74-godišnji Kiličdaroglu nudi radikalno različitu viziju – gledano suštinski i po stilu – u odnosu na vatrenog, harizmatičnog Erdogana. Ipak, neki od Kiličdarogluovih saveznika plaše se da nije popularan u javnosti.
On je svojim pristalicama obećao da će voditi Tursku putem konsenzusa i konsultacija.
– Naš sto je sto mira. Naš jedini cilj je da odvedemo ovu zemlju dane prosperiteta, mira i radosti – rekao je on, preneo je Rojters.
Takođe je rekao da će vratiti zemlju u parlamentarni sistem. Lideri šest opozicionih partija su u februaru prošle godine potpisali zajedničku deklaraciju u kojoj iznose svoj plan da povrate parlamentarni sistem i oduzmu ovlašćenja predsednika ako pobede na izborima 2023.
Erdogan je nadgledao tranziciju ka izvršnom predsedničkom sistemu 2018, što mu je donelo široka ovlašćenja.
CHP je stvorio osnivač moderne Turske Mustafa Kemal Ataturk i najstarija je politička partija zemlje, iako je bila centralno van vlasti od devedesetih godina. Ali, Kiličdaroglu je proširio svoj uticaj prihvatanjem manjinskih grupa i formirao je saveze sa desničarskim strankama. Takođe je pokazao da je voljan da izazove Erdogana, lidera koji je uz pomoć CHP postao premijer 2003, a u predsedničkom dobu postao sve više netolerantan prema kritikama.
Ko je Kemal Kiličdaroglu?
Lider glavne opozicione turske partije rođen je 1948. u istočnom gradu Tundželiju kao jedno od sedmoro dece u porodici koja pripada Alevitima, islamskoj religioznoj manjini. Otac mu je bio službenik, a majka domaćica.
Diplomirao je ekonomiju na Akademiji ekonomije i komercijalnih nauka (danas Univerzitet Gazi) u Ankari. Bio je na visokim finansijskim i ekonomskim pozicijama u turskim institucijama, uključujući Ministarstvo finansija, Generalnu direkciju prihoda i dva tela socijalnog osiguranja.
Predavao je na Univerzitetu Hadžetepe i bio član odbora Išbanke Turske, najveće privatne banke u zemlji u smislu njene imovine.
Ulazak u politiku
Kiličdaroglu je ušao u parlament kao poslanik CHP iz Istanbula na opštim izborima 2002, istim onima na kojima je Erdoganova AKP došla na vlast po prvi put nakon ekonomske krize, piše “Al Džazira”.
Ponovo je izabran 2007. i služio je kao zamenik predsednika parlamentarne grupe svoje stranke pod Denizom Bajkalom, tadašnjim liderom CHP. Nakon Bajkalove ostavke Kiličdaroglu je je postao lider CHP u maju 2010. Od tada je njegova partija izgubila sve opšte i predsedničke izbore od Erdogana i AKP.
Najznačajniji uspeh CHP i njegovih saveznika dogodio se na lokalnim izborima 2019, kad je partija pobedila na izborima za gradonačelnika u pet od šet najvećih provincija Turske, uključujući Ankaru i Istanbul, finansijski centar i najveći grad zemlje.
Kiličadaroglu je u januaru 2016. suđeno zbog vređanja Erdogana, jer je implicirao da je turski predsednik diktator nakon hapšenja 20 članova udruženja Akademici za mir koji su potpisali peticiju u kojoj osuđuju vojnu akciju na jugoistoku zemlje u kojoj je dominantno kurdsko stanovništvo.
– Akademike koji izražavaju svoje mišljenje pritvoreni su jedan po jedan po instrukciji takozvanog diktatora – rekao je Kiličdaroglu.
On je takođe kritikovao Evropski sud za ljudska prava zbog odbijanja peticije turskog učitelja koji se obratio ECHR tvrdeći da je pogrešno otpušten sa svog mesta tokom turskih čistki 2016-17. Sud je rekao da tužioci trebaju prvo da se obrate turskoj istražnoj komisiji za vanredno stanje.
– Zar ne znate šta se dešava u Turskoj? O kojoj komisiji govorite? Ljudi umiru u zatvorima. Čekali smo pet meseci samo da imenujemo članove – rekao je Kiličdaroglu.
A 2017. je pokazao znak Sivih vukova, turske ultranacionalističke organizacije povezane sa Partijom nacionalističkog pokreta (MHP), navodno zbog takmičenja sa desničarskim koalicijama između MHP i AKP. Kiličdaroglu je eksplicitno podržavao deportaciju sirijskih izbeglica iz Turske, upirući na ekonomski pritisak na građane i navodnu želju ljudi da žive u području u kojem su rođeni.
UDARNA VEST.rs
