Stanovnici gradova širom sveta u dobroj meri žive u budućnosti, makar kada su klimatske promene u pitanju. Razlog tome su temperature koje su već danas više za dva do tri stepena, koliko se očekuje da će biti sredinom veka. Ni Srbija nije izuzetak, naprotiv. U Begradu temperature leti već dostižu 60 stepeni, dok noću idu i preko 30.
Sredinom veka nas čeka kritičan period, pošto bez obzira koliko se smanji emisija štetnih gasova, do sada učinjeno neće moći da se izbriše. Ipak, uticaj klimatskih promena je moguće smanjiti i život učiniti kvalitetnijim.
Sagovornici portala N1 ističu da je glavni problem u Srbiji to što još uvek ne postoje sistemske mere jer je jedino tako moguće efikasno uticati na efekte klimatskih promena. Ovo najčešće ne iziskuje ogromna ulaganja države, već su pitanje strategije. U suprotnom troškovi će biti dosta veći, kao i negativni uticaji na zdravlje.
Srednja globalna prosečna temperatura se povećala za 1,1, stepen, dok je u Srbiji viša za 1,8 stepeni. Do kraja veka po sadašnjem scenariju (RCP 8,5) srednja globalna temperatura će porasti za 4,5, a u Srbiji za 5,8 stepeni, dok se sredinom veka očekuje da će Srbija biti toplija za tri stepena. Ono što je karakteristično za našu zemlju jeste da se više zagrevaju visoke temeparature nego one hladne, tako da ubuduće možemo imamo visoku varijabilnost od jakih snegova do nesnosnih vrućina.
„Sada svake godine tokom leta imamo temperature koje su se u drugoj polovini 20. veka smatrali ekstremnim. Broj dana iznad 35 stepeni porastao je za četiri do sedam po godini, a u nizijama i po 30 dana. U gradovima je mnogo gore. Toliko su do sada jake klimatske promene“, kaže za portal N1 Ana Vuković-Vimić, doktorka iz oblasti meteoroloških nauka, koja radi na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Ona ističe podatak da su gradovi pretežno u nizijama i da će se broj dana sa visokim temeparturama višestruko povećavati.
Urbana toplotna ostrva
Urbano ostrvo toplote, kao fenomen više temperature vazduha u gradovima u odnosu na okolinu, predstavlja najvažniju posledicu uticaja urbanizacije na klimu. Zgrade, beton, asfalt i ljudska i industrijska aktivnost urbanih područja su uzrokovali gradove da održavaju višu temperaturu nego okolina. Vazduh na gradskom toplotnom ostrvu u ekstremnim slučajevima može biti veći i do 11 stepeni u odnosu na ruralna područija grada.
U Beogradu je taj odnos u proseku dva stepena dok Novi Sad pokazuje veći efekat toplotnih ostrva i razlike između centra i periferije su u proseku četiri stepena, a razlog tome je gušća urbana sredina.
„Primera radi, u centralnoj i zapadnoj Srbiji veći je rizik od poplava nego u istočnoj, ali zavisi da li grad ima odbranu od poplava. Jedna stvar je sigurna, da će se u svim gradovima povećavati rizik od ekstremno visokih temperatura, odnosno rizik od toplotnog stresa, zbog kombinovanog uticaja urbanog toplotnog ostrva i porasta temperature usled klimatskih promena. Može se reći da su gradovi „hot-spots“ za toplotni stres, zbog velike izloženosti stanovništva, i porasta temperature usled klimatskih promena. Onesvešćivanje od vrućine će postati uobičajenije“, kaže Vuković-Vimić.
Kako se zagreva vazduh?
Vazduh se zagreva od podloge odnosno od tla. Sunčevo zračanje najvećim delom, naročito kada je lepo vreme, nesmetano prolazi kroz vazduh. Gasovi u atmosferi propuštaju te zrake, a njih apsorbuje površina koja zatim emituje toplotno, odnosno dugotalasno infracrveno zračenje. Međutim, gasovi koji utiču na efekte staklene bašte imaju osobinu da apsorbuju toplotno zračenje i na taj način zagrevaju atmosferu.
Kako navodi Ana Vuković-Vimić temepratura vazduha zavisi i od podloge, vetra, refeleksivnosti građevina, senke….
Zašto se ne čuju prave temerature na prognozi
Iako temeprature mogu da budu značajno više od onih koje se najavljuju, postavlja se pitanje zašto se ona meri u hladu na dva metra iznad travnate površine. Ana Vuković-Vimić navodi da je razlog merenja u hladu taj što kada smo na suncu i sami apsorbujemo topotu, a isti slučaj je i sa instrumentima za merenje. „Bilo bi dobro da imamo monitoring urbanog toplotnog ostrva i da se prema tome proglašavaju npr vanredne situacije u gradovima ili delovima grada“. Još jedna mogućnost da se utvrdi gde su toplotna ostrva jeste daljinska detekcija, odnosno proces otkrivanja i praćenja fizičkih karakteristika nekog područja merenjem njegovog reflektovanog i emitovanog zračenja na daljinu, obično sa satelita ili aviona. Specijalne kamere prikupljaju slike snimljene na daljinu, koje pomažu istraživačima da „osete“ stvari o Zemlji.
„Važna karakteristika podloge je albedo ili broj koji pokazuje koliko se svetlost reflektuje sa površine nekog tela, odnosno količinu dolazne energije će upiti podloga. To je za urbane sredine problem, jer imaju dosta asfalta i betona, a njihova refleksivnost je najmanja. Oni apsorbuju preko 90 odsto zračenja. To znači da će ogromna energija biti apsorbovana od podloge i uticati na dugotrajno zagrevanje vazduha iznad podloge“, kaže sagovornica.
Ona navodi da se temeprature mogu kontrolisati karakteristikama podloge. Što su vlažnije, sporije se zagreva, a u gradovima je takvih površina po pravilu malo.
Dodatni problem u gradovima je kako navodi i višestruka refleksija i potonja apsorpcija energije. Ono što se reflektuje od površine nailazi na drugu površinu, poput zgrada. U tom slučaju se deo apsorbuje, a deo reflektuje na drugu površinu. Na taj način zarobljava se toplota. To postaje važno u momentu kada su temperature blizu granične vrednosti koje su normalne za funkcionisanje ljudi.
Isparavanje
Ono što takođe utiče na povećanje temperature jeste nedostatak transpiracije insparacije, odnosno isparavanja.
„Svako isparavanje troši toplotu. Kada nemamo zelene ili vodene površine ne dolazi do isparavanja, odnosno ne troši se toplota. To je normalno. Kada nam je mokra majica prijatnije je, jer isparava voda koja troši toplotu na isparavanje i hladi naše telo. Isto je u parku i zato nam je tamo prijatnije“, navodi Vuković-Vimić.
Primera radi u jednom gradu u Turskoj pri temepraturi vazduha od 38 stepeni, temepratura betona je 46, dok je zemlja 10 stepeni hladnija, a temperatura zemlje prekrivene travom je značajno niža.
„Temperature u Beogradu mogu da dostignu oko 60 stepeni Celuzijsovih“, dodaje.
Višak vode i vlage
Iako zvuči paradoksalno, posledice zagrevanja mogu da utiču na pojavu viška vode i vlage. Razlog tome je produžetak sušne sezone koja traje od juna do avgusta, a nekadašnje junske padavine se pomeraju ka maju a i ranije, što može da izazove dodatne probleme u gradovima.
„Menja se i intenzitet padavina. Sve je manje onih umerenih i malih, dok su povećanje ekstremne padavine. Posledice toga su česte oluje, a samim tim i opasnost od poplava i degradacije zemljišta. Povećan je procenat sušnih godina za 40 odsto i sada je u proseku svake druge godine. Polovinom veka, biće je svake godine, dok će u jednoj deceniji biti 3-4 jake suše. Zbog toga je prilagođavanje gradova klimatskim promenama prioritet“.
Kako upravljati urbanim razvojem
Da bi se na pravilan način upravljalo urabnim razvojem potrebno je da to budu kontinuirani i prilagodljivi procesi, pošto uticaji klimatskih promena mogu da evoluiraju odnosno da se menjaju u zavisnosti od situacije.
U pitanju su značajne promene u planiranju gradova, kako bi se naše urbane sredine učinile podnošljivijim za život.
„Klimatski odgovoran dizjan u širem smislu treba da bude apsolutni prioritet, jer će postati neizdrživo. Posebno leti u gradovima, što već znamo u Beogradu“, kaže Ivan Simić, docent na departmanu za urbanizam Arhitektonskog fakulteta u Beogradu tokom razgovora o klimatskim promenama koje je organizovao sajt klima 101.
Za to su potrebna i teorijska istraživanja, ali i praksa.
Održivi urbani dizajn
Na smanjenje efekata toplotnog ostrva neophodno je planiranje i izgradnja kompaktne urbane forme sa mešovitom namenom zemljišta prilagođene pešacima. Kompaktni gradovi odnosno urbane sredine omogućavaju da se većina potreba obavi na malom prostoru. Tako se troši dosta manje energije za saobraćaj. U tom slučaju grad zauzima manju površinu, a samim tim i manje površine koje su nepropusne, a koje predstavljaju čepove za poroznost, za upijanje voda, što vodi do efekta toplog ostrva.
Ovakva gradnja nije ništa novo. To je istorijska praksa evropskih gradova. Nastala je iz drugih potreba, a jedan od primera je Amsterdam koji ima željenu formu kompaktnosti. S druge strane Kopnehagen je dobar primer grada koji se sada razvija u tom pravcu.
Upravljanje poplavama
Pored toplotnog ostrva poplave su najveći problem koji se javlja kao posledica klimatskih promena.
Ivan Simić ističe primer Beča koji ima kanal Dunav. U pitanju je paralelni tok kanala duž Dunava koji je u stanju primi potrebnu količinu vode i dalje posle sistemom retenzija uz obalu. Ako kanal postane mali, može dalje da otpušta višak vode ka poljoprivrednim površinama.
„Beč je u stanju da apsorbuje ne samo hiljadugodišnje poplave već više“, navodi Simić.
Kada je u pitanju Kopenhagen postoji veliki broj mikrobašti koji apsorbuju vodu.
„Sve su ovo delovi zelene infrastrukture. Ako je sistemski urađeno, postoje veze onda sistem funkioniše i možemo da govorimo o gradu sunđeru koji prima i otpušta vodu“.
U našim gradovima situacija je potpuno drugačija. Na nivou Srbije nisu primenjene nikakve slične sistemske mere.
„U svim gradovima u Srbiji se reaguje tek nakon što se velike poplave i velike katastrofe dese. Kao što je bilo 2014. godine kada su nakon poplava sprovođene mere zaštite, ali posle toga u generalnom sistemu planiranja nisu izvršene te vrste promena koje bi dovele do toga da se te mere stalno sprovode. Imamo akcioni pan adaptacije na klimatske promene Beograda a ovih dana je u toku njegova revizija“, kaže.
Adaptivni objekti
Kako bi se što bolje pripremili na efekte klimatskih promena neophodno je da se ubuduće projektuju objekti otporniji na ekstremna vremenska dešavanja kao što su bujične poplave i toplotni talasi. To se može učiniti upotrebom reflektivnih materijala i poboljšane ventilacije.
Jedna od opcija je da se u plavnom područiju podigne nivo prizemlja zgrada na nivo koji je nemoguće poplaviti. Pored podizanja nivoa prizemlja, te mere uključuju i reflektivne površine zatim pasivne i aktivne ventilacije.
„Potrebno je primeniti principe termodinaike, razlike u temeperaturi i pritiska, pa se tako vazduh pušta kroz podzemne kanale gde leti hladi, a zimi greje. Nažalost, u Beogradu još nema primene, ni na jednoj javnoj zgradi“, navodi Simić.
Upravljanje vodama
Kada je u pitanju upravljanje vodama poplave nisu jedni problem. Kroz sistem efikasno i ekonomično korišćenje atmosferskih voda, može se učiniti dosta. Vode se usmeravaju u rezervoare koje su povezani sa zelenom infrastrukturom. Nešto poput kišne bašte. Dobar sistem koji višak vode usmerava u zemljište, a voda se može koristiti u javnom prostoru poput fontana ili za navodnjavanje.
Zelene površine
Povećavanje udela zelenih površina je još jedan imperativ. To mogu biti parkovi, drvoredi, zeleni krovovi. Time se obezbeđuje hlađenje odnosno ublažavanju uticaja ekstremnih vremenskih pojava. U Beogradu imamo obrnut slučaj, pošto se procenjuje se da je 20-25 odsto manje zelenih površina nego pre 10 godina.
„U kompaktnoj urbanoj formi poput centra grada nema mogućnosti da se površine ozelene u potrebnoj meri. Čak i klasični drvoredi. Umesto toga mogu se zasaditi kišne bašte, koji imaju sistem drenaže. Ima slojeve koju tu vodu spoje sa prirodnim tlom kako ne bi dospela u kanalizcioni sistem ili tekla po ulici. Ko živi na Čukarici u Valjevskoj ulica zna kako izgleda posle kiše. Poplavljeno je sve. Ulica koja se ponaša kao džinovski slivnik, pravi štetu i svake godine se praktično rekonstruiše“, ističe Simić i navodi da su zeleni krovovi jako značajni zbog toplotnog ostrva i svojstva zelenila da značajno hladi vazduh.
Održivi saobraćaj
Za dostizanje održivog saobraćaja neophodno je promovisati i jačati javni prevoz, biciklizam i sve druge oblike koje smanjuju efekte staklene bašte. Ovako se smanjuje i potreba za automobilma koji osim što zagađuju su odgovorni i za velike gužve.
Jedna od okosnica u velikim gradovima su metroi. U Barseloni su integrisani laki šinski sistem uz podršku za pešake i bicikliste.
I Beograd ima studiju šinskog sistema u kojem su povezane železnica, regionalna železnica, metro sistem, laki šinski sistemi kao tramvaji. Problem je sprovođenje u delo i sve manji broj vagona. O efektima železničkog saobraćaja govori jedna ranija studija po kojoj se najmanje 200.000 ljudi dnevno prevozilo Beovozom. Sada je ta brojka manja, jer je značajno manje polazaka.
Angažovana zajednica
Integrisani sistem uključuje i građane odnosno lokalnu zajednicu. Građani su važan segment u procesu planiranja i dizajna. Lokalna zajednica najbolje znaju kakva je situacija i može da ukaže na najugroženija mesta. Tako se pomaže i građanima, odnosno uzimanje njihovih potreba.
Gde graditi Beograd
Beograd poslednjih godina doživljava ogromnu transformaciju. Zida s masovno, nestaju zelene površine, zagađenost je sve veća, kao i gužve u saobraćaju. Masovno se gradi i uz reke sa kojih dolazi svež vazduh i vetar. Shodno tome nameće se pitanje da gde u Beogradu ne bi trebalo da se grade blokovi zgrada. Da li je to Dorćol pored Dunava gde su već nikli brojni blokovi zgrada ili u Savamali gde se godinama realizuje megalomanski projekat Beograd na vodi.
Ivan Simić kaže da kada se planira jedno naselje, mora da se urade studije koje analiziraju mikroklimatske uslove. Potrebno je uzeti u obzir, vetar, senku koja je jako važna, jer se maksimizacijom senke na javnim prostoirma tokom leta dobija hladovina.
Prema njegovim rečima mora da se uradi za svaki projekat poseban plan, jer sve zavisi od slučaja do slučaja.
„Kao što ne možemo da stavimo park ili visoko rastinje bilo gde. Nije u svakoj situaciji pogodna primera radi sadnja drveća, jer može da se spreči strujanje vazduha i osujeti vetar. Sve zavisi od situacije do situacije. Za Dorćol morali bi da se uzme u obzir, strujanje vetra, da li su objekti postavljeni tako da blokiraju ili ne vetar, pošto vetar duva sa reke. To je važno merenje“, dodaje Simić.
Nažalost to nije deo obaveze za gradnju.
„Bilo bi odlično da se u elaboratu za urbane projekte naselja urade studije vetra senke, vetra, buke, refleksija od fasade. Sada nije obavezno, ali da jeste kao u mnogim zemljama, značajno bi doprinelo da nova izgradnja bude prihvatljivija“, rekao je sagovornik portala N1.
Dobar koncept ali nedostaje obaveza
Kako kaže Ana Vuković-Vimić proceniti koji grad je više a koji manje ugrozen je vrlo kompleksno. Svaki je ugrožen i svaki ima svoje probleme. U Srbiji je cilj da se infromacije o klimatskim promenama i uticajima uključe u strateška dokumenta, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, što je i glavni fokus Nacionalnog programa za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, koji je trenutno u izradi, a njegovu izradu propisuje Zakon o klimatskim promenama.
„Gradovi su prioritet prilagođavanje klimatskim promenama. Prilagođavanje rešavanje problema toplotnim talasima je neophodno jer će biti gotovo neizdrživo da hodate normalno“.
Ivan Simić kaže da je plan dobro koncipiran, da su mere definisane ali da taj akcioni plan nema snagu zakonske obaveze poput Generalnog urbanističkog plana, Zakona o planiranju i izgradnji.
„Plan daje preporuke i usmerava strateški razvoj. To je strateški problem. Imamo definisano šta je problem, ali treba da se stavi u zakone i da se to reši“, dodaje Simić.
U suprotnom, izvesno je da ljude u gradovima čeka „pravi pakao“.
Posledice po zdravlje su brojne, kao i na povećanje smrtnosti. Osim onog najvažnijeg – ljudskih života, sa rastom temeperature opadaju i svi drugi kvaliteti života. Takođe, veliki uticaj ostavlja i na radnu sposobnost i mogućnosti da se radi brojni poslovi, pre svega oni napolju.
Još jedan faktor je izuzetno važan, a to su troškovi. Prema studiji međunarodnog tima ekonomista 1692 grada na svetu, objavljenoj u časopisu Nejčer klimejt čejndž (Nature Climate Change), pokazala je da bi totalni ekonomski troškovi klimatskih promena u gradovima u ovom veku mogli da budu 2.6 puta veći kada ih pogodi efekat urbanog toplotnog ostrva, nego ako bi se na vreme pripremili za promene.
UDARNA VEST.rs
