U Specijalnom sudu u Beogradu danas se nastavlja suđenje Veljku Belivuku, Marku Miljkoviću i ostalim optuženima za sedam ubistava, silovanje, otmice, trgovinu drogom i oružjem.
15.58 – Belivuk ispituje Lalića
Belivuk: Prešao bih na stadion, da li smo ga svi zvali bunker?
Lalić: Većina, zvali smo ga i bazom. O čemu mi ovde polemišemo?
Belivuk: Ne nerviraj se, polako
Belivuk: Nabrojaću par stvari, sto za bilijar, sto za stoni tenis, slike fudbalera, jel to sve tamo?
Lalić: Da
Belivuk: Jel podseća to na bunker ili navijački pab?
Lalić: Ne znam na koga šta podseća, znam za šta je korišćen
Belivuk: Kada te tužilac pita „pričali ste da ste bili u opremanju bašte restorana i bašte“, ti kažeš „tako je“, a kada te advokat pita, ti kažeš da je „bunker“?
Lalić: Ne znam, možda sam se tako osećao u tom trenutku. Pričamo o terminima
Belivuk: E odlično, u prvoj nedelji si ga zvao stadionom, zašto tako nazivaš ako smo ga zvali bunkerom?
Lalić: Ti sada paušalno izvlačiš. Ovo što radiš, mislim stvarno nema poentu
Belivuk: Sad ću da pronađem, nisam planirao da vas maltretiram, al žao mi je moram da pronađem kako si zvao stadion u većem delu izlaganja
Lalić: Stadion je širi pojam
Belivuk: Konkretno je rekao da je Aleksandar Gligorijević doneo snajpersku pušku na stadion, gde je doneo?
Lalić: Na stadion svakako, to je širi pojam, bunker je tu
Inače, u sudnici je zategnuta atmosfera Belivuk često pitanja postavlja povišenim tonom.
Belivuk: Da li je na istom mestu bila kapija i pre?
Lalić: Jesu, samo su ankerisana i stavljene su ploče
Belivuk: Da li ti znaš ko mi je dao novac da se to uradi?
Lalić: Ne znam
Završio je sa ispitivanjem Đurić, za govornicu izlazi Veljko Belivuk. Belivuk je obučen u belu majicu kratkih rukava i farmerke, a između njega i Lalića su šestorica stražara.
Belivuk: Rekao si da smo bili prijatelji, kada smo prestali da budemo?
Lalić: Ne mogu da kažem
Belivuk: Da li sam ti ja, Veljko Belivuk, dužan neki novac?
Lalić: Kao grupa da, lično kao Veljko Belivuk, ne.
Belivuk: Moje svako pitanje ima uvod, on priča ovde šest meseci. Kroz celo tvoje izlganje, svi ti se poveravamo, ti nas savetuješ, zašto si sebe postavio na peto mesto kao člana grupe
Lalić: Nisam bio sveštenik, razgovarali smo, družili se, pričali
Belivuk: Po tebi su braća Budimir glupa kao ona stvar?
Lalić: Tako je, to je Miljković priičao ja sam se složio
Belivuk: Kako su oni glupi kao ona stvar, a ispred tebe su
Lalić: Lojalniji su
Belivuk: Pa ko je bio vođa, ja ili Miljković?
Lalić: Zajedno, trebalo bi da se zapitaš u poslednje vreme, vidite da ovde Miljković vodi odbranu
Belivuk: Rekao si da nećeš da budeš prvi koji napušta grupu. Da li je neko nekada napustio pre hapšenja?
Lalić: Ne mogu da se setim takvog slučaja
Belivuk: Hrvatin je pročitao iz neke sveske da se distancirao jer mu dugujemo neke pare
Lalić: Ja ne znam ništa o tome
Belivuk: Rekao je juče za ubistvo nekog taksiste da je on to zaključio. Vidim ovde da se Spasojević spominje do Mihajlovića, zašto se posle ne spominje?
Lalić: Ne znam, ali bilo je za ubistvo Gorana Veličkovića, Gligorijevića
Belivuk: Posle Mitića da li je bio?
Lalić: Ne mogu da se setim.
Belivuk: Pa ti valjda čoveče sve znaš, kako to ne znaš. Kao razlog za potpisivanje sporazuma naveo si odnose u kavačkom klanu i lične razloge?
Lalić: Recimo, nisu uplaćivali kantinu mesecima, jednostavno kriminalna grupa koja tako brine o svojim članovima na početku, kako li će tek posle
Belivuk: A lični?
Lalić: Mnogo ih je, jedan od njih je da ne želim da mi Miljković priča šta da govorim, želim sam da odlučim, ti njihovi poitički motivi, u tome nisam želeo da učestvujem
Belivuk: Rekao si oko sporazuma da si krio advokaticu?
Lalić: Ne, nego je nisam obaveštavao o svemu, da neko ne izvrši pritisak
Belivuk: Rekao si da si je štitio od kavačkog klana? Nisam čuo da joj je neko pretio, živa je i zdrava
Lalić: Štitio sam je da nema sva saznanja. Ako ne zna, ne mož da joj naudi informacija
Belivuk: Ko ti je našao advokata Tešića?
Lalić: Išli smo u istu gimnaziju, letovali zajedno kada smo bili mladi, bili smo prijatelji, obilazio me čovek
Belivuk: Rekao si, mi smo bili ćelija kavačkog klana, intirigira me ta reč, šta znači?
Lalić: Mi smo bili kriminallna grupa
Belivuk: Ćelija se koristi za teroristike grupe, zašto nas nazivaš tako ako nismo teroristi?
Lalić: To će neko drugi da proceni
Belivuk: Zašto nas praviš terorističkog grupom, a to nismo, Laliću ne možeš da razgovaraš ovako sa mnom. Za nekoga ko je rekao da je uplašen mnogo se opušteno ponaša
Belivuk: Da li ti je poznato koji je proces za dobijanje dozvole za nošenje oružja? Ako je neko pripadnik kriminalne grupe da li može da dobije dozvolu?
Lalić: Ne znam
Belivuk: Ti sve znaš
Lalić: Evo opet počinje, a napravili smo konsenzus
15.33 – O Radojeviću, Šarcu, Gligorijeviću
Đurić: Prešao bih na Zdravka Radojevića,ako je organizovao taj navodni dečiji rođendan da bi namestio Belivuka i Miljkovića, zašto se to prebacuje na Budimira?
Lalić: Ne znam
Đurić: Pominjali ste da ste opservirali Aleksandra Šarca, jel to kuća u kojoj on živi ili njegovi roditelji?
Lalić: Žive mu žena i deca
Đurić: Kažite mi, rekli ste da je stadion opservirala grupa škaljaraca, koliko dugo?
Lalić: Nisam siguran koliko dugo
Đurić: U kom cilju?
Lalić: Da se liše života Veljko i Marko.
Đurić: Kako se onda tolika droga dovozi na stadion, kada ga opserviraju škaljarci?
Lalić Ne drži se tu, tu je samo takozvano izbacivanje, pa ide dalje
Đurić: Koja je svrha markera kojim je Aleksandar Gligorijević trebao da obeleži drogu u šteku?
Lalić: Ti dobro znaš, oko trave koju ste nabavljali iz Albanije, Albanci nemaju kontrolu kvaliteta, to bude manje osušena, bolje osušena pa se razvrstava u klase
Đurić: Da li ste vi kao iskusni narko diler dovodili kupce u štek da kupe drogu?
Lalić: Ja ne mogu da se setim, ali je Gligorijević bio više od kupca, bio je prijatelj, prenosi Kurir.
Đurić: Da pređemo na skaj, rekli ste cene?
Lalić: Jeste, ja sam rekao preporučene cene, ali iz skaja nisu znali da sam ih prodavao ispod cene
Đurić: Od dva kilograma kokaina koje ste navodno dobili od Zvicera, koliko si ti novca dobio od braće Budimir?
Lalić: Pola kilograma koji je ostao za mene, oni su prisvojili. Ne mogu da se setim šta je naplaćeno šta ne, mojih je trebalo da bude 800 grama
Đurić: Jel to par stotina evra?
Lalić: Ostalo je nenaplaćeno
Đurić: Koliko je bilo sati kada je Budimir parkirao auto u Višegradskoj, prilikom otmice Gorana Veličkovića?
Lalić: Bio je radni dan, možda pre 16 sati. Baš smo komentarisali koliko je imao sreće da je našao parking tamo.
Đurić: Govorili ste o tome da ko god je posedovao skaj, očevi, žene, bavio se kriminalom?
Lalić: Ja sam se bavio kriminalom.
15.27 – O Goranu Veličkoviću
Đurić: Ja bih prešao sada na Gorana Veličkovića. Ja patim od klaustofobije, rekli ste da ste se vodili u tovarnom prostoru, jel bilo vazduha i svetla?
Lalić: Bio je mrak, ima mesta za sedmoricu.
Đurić: Kad ste stigli do oranice, gde je bio parkiran „fiat doblo“?
Lalić: Bio je s leve strane, zavučen u oranicama, možda nekoliko metara od klavnog puta
Đurić: Kako ste vi znali, kako se krećete putem ako ste bili zatvoreni u zadnjem delu dobla?
Lalić: Stajali smo tu posle 10 do 15 minuta, nisu me zatvorili u kukuruz
Đurić: Jeste li odmah navukli fantomke?
Lalić: Ne, dok nismo dobili informaciju da stižu.
Posetimo, Goran Veličković je prema optužnici namamljen da navodno kupi pištolj, ali su ga na oranici blizu kuće u Ritopeku sačekali optuženi i uz povike „policija“ oteli, odvezli u kuću u Ritopeku i tamo ga mučili, ubili i iskasapili, a potom samleli.
Đurić: Koliko ste vremena ležali u kukuruzu?
Lalić: Možda 10 minuta.
Đurić: Da li ste vi iz kukuruza videli navodni događaj?
Lalić: Momenat kada ga ti hvataš za vrat ne, ali momenat kada ležiš na njemu da. Ja sam stigao prvi iz oranice, Veljko pored mene, koliko nam je trebalo da pretrčimo 10 metara.
Đurić: Posle svega toga, rekli ste da ste se vratili na stadion, koga ste sreli od aktera otmice?
Lalić: Bio je Bojan Hrvatin i Marko Miljković, nas trojica smo se bavili njegovim telefonom
Đurić: Da li imate saznanja da sam poznavao Lazara Vukićevića?
Lalić: Ne
Đurić: Oni ajfoni, koje pominjete u tom delu, ko ih je platio?
Lalić: Nisu išli na utrošak
15.22 – Optuženi Nemanja Đurić postavlja pitanja Laliću
Draganić je završio sa ispitivanjem svedoka saradnika, sledeći koji ima pitanja je optuženi Nemanja Đurić.
Đurić: Laliću govorili ste da smo kod Mirka Kojića nosili značke i rukavice?
Lalić: Jeste
Đurić: Da li su te značke ostale kod nas posle toga?
Lalić: Ja sam poneo značke, posle su ostavljene na stadionu.
Đurić: Da li ste bili spremni da budete uhapšeni ako dođe do sudara sa policijom?
Lalić: Jesam.
Đurić: Jesmo li imali vi i ja neko oružje kada smo krenuli da vadimo Kojića iz kola?
Lalić: Nismo, prišli smo i lupali mu na pola, vikali „policija“
Đurić: Za plan B, ko je bio zadužen da se neopaženo izvuče iz kombija?
Lalić: Ja sam svoj deo zapamtio, trebalo je da napravim odstupnicu u slučaju dolaska policije.
Mirko Kojić, koji se i dalje vodi kao nestao, podsetimo, bio je kum Marka MIljkovića. Svedok saradnik Lalić je ispričao da su ga namamili i oteli na parkingu, a potom ga ubili u kući strave u Ritopeku.
14.53 – Vlasnik kuće strave u Ritopeku postavlja pitanja Laliću
Pitanja nastavlja da mu postavlja optuženi Vlade Draganić.
Draganić: Da li imaš saznanja da je trebalo da učestvujem u atentatu na predsednika republike?
Lalić: Nemam, moža samo u pripremi oružja. Ti si uvek otključavao magacin i davao oružje.
Draganić: Da li sam učestvovao u otmicama, kojim, i kada se to desilo?
Lalić: Što se tiče Lazara Vukićevića, ti si trebao da upotrebiš pištolj sa prigušivačem ako on potegne oružje. Posle si pomagao oko njegovog unosa u klanicu, ispitivanja i ostalog. Što se tiče Zdravka Radojevića, izašao si iz prostorije na spratu, sa ostalim učesnicima i što se tiče Milana Ljepoje. Ne znam da li ima smisla da pričam sve ispočetka.
Draganić: On je rekao da u otmicama nisam učestvovao.
Lalić: Učestvovao si u predradnjama ubistva.
Draganić: Ja tebe stvarno ništa ne razumem.
Lalić: Verujem, ali ja tebi oko toga ne mogu da pomognem.
Draganić: Ja koliko znam, otmica je, da ja nekoga uzmem, otmem i stavim u auto, ali ovo što ti pričaš
Lalić: Ili otmeš u dvorištu svoje kuće, moraš bolje da se informišeš.
Draganić: Da li sam ja poznavao te nestale ljude ili sam bio sa njima u zavadi?
Lalić: Ti si mi ispričao da si poznavao oca od Lazara Vukićevića, ne znam za druge ljude.
Draganić: On je živ, otac od Lazara Vukićevića
Lalić: Ja sam ti objasnio.
Draganić: Da li ti znaš zašto sam ja vršio navodno ta krivična dela i koji je moj motiv bio, pare ili nešto drugo?
Lalić: Nikada o tome nismo razgovarali, nikada te to nisam pitao.
Draganić: Koje sam ja vozilo koristio?
Lalić: Astra, siva, više puta sam se vozio. Od kad te poznajem, viđao sam te u tom vozilu.
Draganić: Jel mi ga neko kupio ili sam ga sam kupio?
Lalić: Ne znam, uvek sam te viđao u njemu.
Draganić: Znači, ja moj auto kupim i vršim krivična dela. Vi imate svi auta od po 200.000 i više hiljada evra, a ja vršim krivična dela mojim autom
Lalić: Vršena su i mojim autom.
Draganić: Da li sam poznavao nekog od tih šefova kavačkog klana i koja su to lica?
Lalić: Nisam siguran, ne mogu da kažem ni da jesi ni da nisi, ni da si bio u komunikaciji sa njima ili nisi. Možda jesi a da ja ne znam
Draganić: Da li imaš saznanja da sam pribavio finansijsku korist kao pripadnik ove organizovane kriminalne grupe?
Lalić: Da, video sam svojim očima. Recimo, sat od pokojnog Milana Ljepoje, rekao sam ranije, kada bi se našao novac kod oštećenih uglavnom se davalo tebi. To su bili manji iznosi, Kojić je imao 800 evra, Ljepoja manji iznos. Nisi samo ti, mislim da si ti od Kojića dobio 300 evra. Evo dobio si i stan na Zvezdari za korišćenje te kuće, koja je ostala da se vodi na tebe.
Draganić: Ja dobio stan od ove kriminalne grupe?
Lalić: Pa od koga si? Ponavljaš se, deset puta sam odgovorio
Draganić: Da li sam ti ja rekao da su mi dali stan u Alfa sitiju?
Lalić: Jesti, uz pomoć Belivuka, Miljkovića i Zvicera.
Lalić: Kuća u Ritopeku je ostala da se vodi na tebe, ali si je dao na ekskluzivno korišćenje grupi. Možda bi ti je oni vratili za četiri, pet godina. Šta ti nije jasno?
Draganić: Da li sam nekada bio u inostranstvu sa okrivljenima iz ove grupe i sa kim?
Lalić: Nemam saznanja.
Draganić: Da li imaš saznanja, da li je mene finansirala ova grupa?
Lalić: Pored ovoga što sam rekao, znam da si od Veljka Belivuka uzimao kokain. Nisu velike količine. Ne znam kome si prodavao, nisam ti upoznao mušterije. Sa još jednom osobom koja je na kripti bila Minimaks si sarađivao oko kokaina, znam jer je taj iz Kaluđerice Minimaks bio moj klijent za skaj.
Draganić: Zašto su svi okrivljeni dolazili u te štek stanove osim mene?
Lalić: Imali su puno poverenje u tebe, zato su ti dali da čuvaš oružje i ostalo, al su te držali po strani da ne padneš pod lupu policije. Nisu te eksponirali
Draganić: Nisu me eksponirali, a ja prodajem kokain?
Lalić: Rekao sam, manje količine. Sigurno si imao proverene klijente kojima si prodavao.
Draganić: Oko uzgajanja te navodne trave u kući, kako si ti to meni pomogao?
Lalić: Savetodavno
Draganić: Rekao je da su svi članovi dobijali pare, kokain, satove, automobile, rekao je da sa ja dobio sat?
Lalić: Video sam svojim očima, kokain da li ti je Belivuk davao da se oduži ili prodavao, bilo bi neozbiljno da pričam jer ne znam.
Draganić: Da li sam bio na vezi sa tim navodnim šefovima kavačkog klana?
Lalić: Već sam odgovorio, ne znam.
Draganić: Sa kim sam ja bio od okrivljenih u prijateljskim odnosima i da li smo se familijarno družili, deca, žene, slave?
Lalić: Ja ne znam.
Draganić: Šta sam ti ja konkretno pričao o mojoj ženi, da sam u zavadi sa njom?
Lalić: Rekao sam da nisi smeo da dopustiš da tu dođe policija, ili ne daj bože ovakva situacija, jer tvoja žena ima animozitet prema kriminalu, tako si mi pričao, da bi to bila katastrofa ako bi se tako desilo.
Draganić: Što bi bila katastrofa?
Lalić: Mogu da pretpostavim, bila bi katastrofa za vaš odnos. Nije im žena dala kuću, znam da si tražio rešenje da se vodila na nju i da si hteo da prebaciš.
Draganić: Da li sam ja ikada bio u toj kući, u toj ulici u Slavka Ćuruvije?
Lalić: Ne da ja znam.
14.50 – Miljković se javio za reč
Optuženi Marko MIljković javio se za reč.
Miljković: Mi smo imali razgovor sa advokatima, predlagali su da tražimo vaše izuzeće, jer je počeo da priča o dva ubistva, Mirku Kojiću i još dva ubistva Pink taksija. To je već pisalo u novinama, predaćemo vam, on priča ono što pročita u novinama. Mediji su to pisali pošto je dobio status, zanima nas odakle to u medijima kada ni mi nismo dobili njegovu pisanu izjavu. Nećemo tražiti izuzeće da ne odugovlačimo postupak. Toliko.
Sudija je potom pozvala svedoka saradnika Srđana Lalića da izađe za govornicu.
14.43 – Prozivka optuženih
Sudsko veće ušlo je u sudnicu i počelo sa prozivkom optuženih i njihovih advokata kako bi proverilo da li su ispunjeni uslovi da se danasnje suđenje održi.
14.24 – Optuženi pristižu u sud
U sud su stigli i advokati, kao i optuženi koji se brane sa slobode.
Optuženi koji borave u pritvoru Centralnog zatvora, u pratnji policije su sprovedeni u Specijalni sud i uvedeni u boks za optužene u sudnici, gde čekaju da počne suđenje zakazano za 14.30 sati.
Svedočenje bi danas trebalo da nastavi svedok saradnik Srđan Lalić, kom bi pitanja trebalo da nastavi da postavlja vlasnik kuće u Ritopeku, koju su optuženi u međusobnoj komunikaciji zvali klanica, optuženi Vlade Draganić. Da želi da postavlja pitanja najavio je i optuženi Nemanja Đurić, kao i Veljko Belivuk.
Podsetimo, na prethdnom ročištu koje je održano u utorak, 31. januara, Lalić je odgovarao na pitanja Nebojše Jankovića, a potom je ispitivanje počeo i Draganić.
UDARNA VEST.rs
