U diplomatskim krugovima se sporadično podgreva ideja o primeni korigovanog modela dve Nemačke na slučaj Kosova i Metohije. U tom pravcu išle su i ocene ranijeg predlagača tog plana, nemačkog diplomate Volfganga Išingera, a sada ih oživljava i austrijski diplomata Volfgang Petrič, koji kaže da u aktuelnom francusko-nemačkom planu oseća duh pomenutog modela, ali i napominje važnu razliku po pitanju članstva u UN.
– Sličnosti su ograničene, pre svega na potrebu da se preduzmu pragmatični koraci, dok je razlika u tome što je tadašnji ugovor doveo do članstva obe Nemačke u UN, a toga u ovom predlogu nema. Ovaj predlog sadrži duh nemačko-nemačkog sporazuma. Potrebno je da se za građane severa, ali i Kosovo i Srbiju nađe dobro rešenje. Ne može to biti tako teško. Treba spustiti sve na nivo problema građana, poput snabdevanja vodom, odvoza otpada, obrazovanja, kulture. Time bi se trebalo baviti, a do sada se razgovaralo samo o „naslovima“, a ne i o detaljima. Govori se o nemačko-francuskom predlogu, a nije se razgovaralo o detaljima. Treba imati hrabrosti upustiti se u to – izjavio je Petrič u intervjuu za Kosovo onlajn.
Nema ultimatuma, ali…
On je kazao da nema ultimatuma, ali da Srbija treba da odluči da li i dalje želi zapadne investicije. Petrič smatra i da Zajednica srpskih opština mora biti uspostavljena i da Priština, iako želi da ide u pravcu priznanja, treba da bude svesna da to neće biti moguće odmah. Kako je rekao, aktuelni predlog je „važan korak ka normalizaciji, ali još uvek ne znači postizanje konačnog dogovora“.
Istraživač sa Instituta za evropske studije Petar Milutinović ocenjuje za Kurir da bi francusko-nemački predlog trebalo pre svega da revitalizuje dijalog, odnosno implementaciju Briselskog sporazuma, koji ove godine doživljava svoju desetogodišnjicu.
– Ne bih rekao da se ide ka modelu dve Nemačke, jer se očigledno odustalo od međusobnog priznanja. Relevantno je da su SAD odustale od tog zahteva, već je na dnevni red stavljeno da treba ispuniti ono što je već dogovoreno i kroz Ahtisarijev plan, ali i kroz Briselski sporazum, koji je vid korigovanja ovog prethodnog. Odrednica o dve Nemačke je izneta u akademskoj zajednici, ali odluku o tome donose političke elite. Francusko-nemački plan bi trebalo da podrazumeva da se putem kompromisnog rešenja uvaže i status i standardi i jedne i druge etničke zajednice, i to tako da sutra mogu da budu inkorporirani u evropski bezbednosni poredak i arhitekturu. Ponuđeni plan je još jedan pokušaj zemalja Kvinte da naprave suštinski pomak u procesu regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa kao preduslov za integraciju čitavog ovog prostora u jedinstveno tržište. Ovaj region nije integrisan u bezbednosnu arhitekturu EU i u kontekstu ove nove geopolitičke situacije nastoji se da se Zapadni Balkan integriše u EU – ocenjuje naš sagovornik i naglašava da je interes Srbije da se ovo pitanje pomeri sa mrtve tačke.
Neprimenljivo
Diplomata Branko Branković kaže za Kurir da model dve Nemačke ne može biti primenjen na naš slučaj iz mnogo razloga.
– Nijedna Nemačka pre toga nije bila priznata i nije bila članica UN. One su primljene u UN 1973. Tada sam imao čast da budem u našoj misiji i da pritisnem zeleno dugme i kažem „da“ za njihovo učlanjenje. To je apsolutno neprimenljivo ovde. Protivno Povelji UN i međunarodnom pravu, Jugoslavija je, kao suverena država i članica UN, bombardovana i na silu joj je otcepljen deo teritorije. To su dakle i politički, bezbednosno i međunarodnopravno dve različite stvari. Ali reći ću i da je sve moguće i svakojaki predlozi će doći, ali je pitanje koliko i na koji način mogu da prođu. Čak i procedura za prijem u UN je takva da naša južna pokrajina za početak nema atribute države i ne može kao takva biti primljena u UN. Ali čak i ako to krene kao u mnogim drugim organizacijama, poput Saveta Evrope, to nema nikakve šanse da prođe glasanje u SB i u Generalnoj skupštini – objašnjava Branković.
UDARNA VEST.rs
