Gotovo godinu dana nakon invazije koja je trebalo da traje samo nekoliko nedelja, ruski predsednik Vladimir Putin priprema novu ofanzivu u Ukrajini istovremeno jačajući svoju zemlju za sukob sa SAD-om i njegovim saveznicima koji bi mogao potrajati nekoliko godina, piše Bloomberg.
Kremlj svim silama želi da pokaže da njegove snage mogu vratiti inicijativu na terenu, a samim se time staviti i u bolju poziciju za neke buduće pregovore u kojima će moći postaviti uslov da zadrže kontrolu nad teritorijem koji je zauzeo. Čak ni Putin ne može da porekne slabost vojske koju je decenijama gradio nakon što su njegove trupe letos deklasirane izgubivši više od polovine ranije osvojenih teritorija, kažu s temom dobro upoznati zvaničnici i savetnici koji su s Bloombergom pričali pod uslovom da ostanu anonimni.
Stalni neuspesi naveli su mnoge u Kremlju da budu realističniji u pogledu svojih neposrednih ambicija, priznajući da bi čak i držanje trenutne crte razdvajanja bilo veliko postignuće.
No, ruski vladar uveren je da će brojnije vojne snage i spremnost na žrtve – koje se već broje u desetinama hiljada- omogućiti napredak na terenu usprkos dosadašnjim neuspesima.
Priprema novog ruskog napada
Kako Bloombergu kažu ljudi bliski Kremlju, obnovljena ofanziva mogla bi početi već u februaru ili martu, čime su zapravo potvrdili predviđanja Ukrajine i njenih saveznika da dolazi novi ruski napad. Ako bi se ove najave ostvarile, ruska ofanziva počela bi pre nego što Kijevu stignu moćni američki i evropski tenkovi.
I dok Ukrajina odbacuje svaku mogućnost za prekid vatre koji bi Rusiji ostavio kontrolu nad njenom teritorijom, Putinova odlučnost da preuzme dominaciju u ratu najava je nove eskalacije sukoba, prenosi Danas.hr.
„Ruski vladar veruje da nema alternative osim da prevlada u sukobu koji vidi kao egzistencijalni sukob sa SAD-om i njegovim saveznicima“, kažu izvori za Bloomberg.
Nova mobilizacija moguća je već ovog proleća, rekli su, budući da su privreda i društvo sve više podređeni potrebama rata.
„Putin je razočaran kako stvari idu, ali nije spreman da odustane od svojih ciljeva. To samo znači da će ruta biti duža, krvavija i gora za sve“, kaže Tatiana Stanovaja, osnivačica think-tanka R.Politik.
Američki i evropski obaveštajni zvaničnici postavljaju pitanje ima li Rusija resurse za novu veliku ofanzivu, čak i nakon što je prošle jeseni mobilizovala dodatnih 300.000 vojnika. Kremlj zasad javno negira da planira novu mobilizaciju. Ukrajinski saveznici, u međuvremenu, pojačavaju snabdevanje oružjem, spremajući se po prvi put na isporuku oklopnih vozila i moćnih borbenih tenkova koji bi mogli pomoći ukrajinskim trupama da probiju ruske linije.
Raspoređivanje kod Finske
Ali brutalni napadi Rusije na mesta kao što je Bahmut, istočni grad koji ima ograničenu stratešku vrijednost, iscrpili su ukrajinske snage, odvratili trupe i umanjili sposobnost Kijeva da pokrene ofenzivne operacije drugdje, smatraju američki dužnosnici. Rusi su nakon munjevitih ukrajinskih napada tijekom ljeta i jeseni pojačali zaštitu svojih pozicija, koristeći rovove, tenkovske zamke i mine kako bi usporili potencijalno napredovanje Kijeva.
Dugoročno, Putin je odobrio planove za proširenje vojnih redova za gotovo 50 odsto u sledećih nekoliko godina, raspoređivanjem novih snaga u blizini Finske – koja je u procesu pridruživanja NATO-u – i u okupiranim regijama Ukrajine. Škole i univerziteti ponovo uvode kurseve vojne obuke koji su se poslednji put masovno provodili u sovjetsko doba dok ratne pripreme prožimaju društvo.
Ipak, neki elementi realizma o dosadašnjem katastrofalnom učinku vojske počeli su da klize u strogo kontrolisane državne medije.
„Do sada su rezultati bili užasni jer Rusija uopšte nije bila spremna“, rekao je Sergej Markov, politički savetnik s bliskim vezama u Kremlju.
„To se pretvorilo u dugotrajni rat, a Rusija još nema dovoljno ljudstva ili opreme da ga vodi“, rekao je. „Moramo da zaustavimo ukrajinsku protivofanzivu i da osujetimo napore Zapada da nas porazi sticanjem prednosti na terenu“.
Retki uspesi na terenu
Osim silovite ofanzive u prvim nedeljama rata, ruske snage nisu pokazale da mogu da preuzmu primat u ratu. U poslednjih šest meseci uspjele su osvojiti tek jedan manji grad poput Soledara. S druge strane, Ukrajinci su konstantno iznenađivali ceo svet svojim uspesima na bojnom polju.
Američki i evropski vojni zvaničnici strahuju da bi se sukob uskoro mogao pretvoriti u artiljerijsku bitku u stilu Prvog svetskog rata s uglavnom stagnirajućim linijama bojišta. To je scenario koji bi mogao da ide u prilog Rusiji jer se radi o zemlji s brojnijim stanovništvom i jačom vojnom industrijom.
I dok se među vojnim stručnjacima predviđaju idući vojni potezi na terenu, sve se manje spominju pregovori dveju strana koji bi mogli dovesti do mira. Ljudi bliski Kremlju smatraju da su pregovori o primirju trenutno nemoguća misija pošto Kijev zahteva da Moskva povuče svoje trupe s ukrajinske teritorije kao prvi uslov za bilo kakav dogovor.
Minimum koji bi Kremlj prihvatio bilo bi privremeno primirje koje bi Rusiji ostavilo kontrolu nad teritorijom koju njene snage trenutno drže kako bi dobila vreme za obnovu svojih snaga, rekli su neimenovani izvori za Bloomberg. Premda bi to bila manja teritorija od one koju je Putin nezakonito anektirao u septembru, to bi Rusiji ipak ostavilo velik deo Ukrajine i povezalo teritoriju koju je Moskva okupirala pre rata.
Rat iscrpljivanja
„Ako se nešto dramatično ne promeni, pred nama je rat iscrpljivanja, poput Prvog svetskog rata, koji bi mogao da potraje dugo jer veruju da je vreme na njihovoj strani. Putin je siguran da će se Zapad ili Ukrajina umoriti“, izjavio je rekao je Andrej Kortunov, voditelj odseka za međunarodna pitanja Rusije, veća koje je osnovao Kremlj.
„Poraz američkog predsednika i predvodnika koalicije ukrajinskih saveznika Džoa Bajdena na izborima 2024. mogao bi da donese više fleksibilnosti u Vašingtonu po tom pitanju“, rekao je Kortunov.
U prilog tezi da bi rat mogao da potraje još godinama govori i činjenica da Moskva, uprkos brojnim sankcijama Zapada, još uvek ima sposobnost finansiranja rata. Putin još uvek ima pristup milijardama u kineskim juanima na koje sankcije ne utiču i mogu pomoći kako bi premostio proračunske manjkove u narednih nekoliko godina, kažu ekonomisti.
I među ukrajinskim saveznicima raste strah da će sukob potrajati godinama. „Vrlo je teško očekivati da će Ukrajina ove godine izbaciti ruske snage sa svoje teritorije. Ali, mislim da će na koncu, kao i mnogi ratovi u prošlosti, i ovaj završiti za nekom vrsta pregovaračkog stola, rekao je rekao je načelnik američkog Zajedničkog štaba Mark Majli.
UDARNA VEST.rs
