Postoji li veza između tehnologije i epileptičnih napada? Pitaju se to mnogi nakon objave jednog oca na Tviteru gde je napomenuo da je njegovoj osamnaestomesečnoj ćerki dijagnostikovana epilepsija i da je doktorka objasnila da je to česta pojava danas kod dece zbog preterane upotrebe tehnologije.

Kako se navodi u toj objavi na Tviteru, roditelji su primetili da je njihova čerka nervoznija nego inače i da često plače. Majku je dodatno zabrinulo kada bi primetila da se pogled deteta zaledi na kratko, pri čemu je dolazilo i do pomeranja obrva nagore. Taj napad trajao bi do pet sekundi, a ponavljao bi se i do 10 puta na dan.

Devojčici je dijagnostikovana epilepsija, uzima terapiju kojom su sprečeni dalji napadi, a objašnjenje doktorke pokrenulo je brojna pitanja.

– Kako je otac devojčice opisao na Tviteru, dete je doživelo petitmal ili mali napad odnosno apsans, koji je jedan od najčešćih epileptičnih napada kod dece, pored grand mal ili velikog napada. Moram da napomenem da je starinska podela epileptičkih napada na generalizovane i fokalne i dalje važeća – kaže dr sc med Gorica Đokić, specijalista neurologije, i dodaje da se epileptični napadi kod dece danas ne dešavaju češće samo se više dijagnostikuju, usled napretka medicine, prenosi Zena Blic.

Da li upotreba tehnologije može da izazove epilepsiju?

– Sigurno ste primetili da određeni televizijski sadržaj odnosno igrice sadrže oznake o efektima koji mogu biti štetni za osobe kojima je dijagnostikovana fotosenzitivna epilepsija. Kada je reč o ostalim vrstama epilepsije, ako se dete koje boluje od ove vrste bolesti izlaže u kontinuitetu takvim svetlosnim efektima, može doći do većeg rizika da se napad ponovi, ali se ne radi o uzročniku epilepsije. Ta veza između svetlosnih efekata i epilptičnih napada postoji jedino kod fotosenzitivne epilepsije odnosno kod epilepsije koja se se najčešće javlja oko 18 ili 1 9. godine pa ta treperava svetslost izaziva generalizovane napade toničko-kloničkog tipa – odgovara doktorka.

Šta su to apsans napadi?

– Apsans napadi ili u prevodu napadi odsutnosti često se javljaju kod dece i traju pet do 15 sekundi. Prepoznaju se po ukočenom pogledu napred odnosno nagore i prati ga nekoliko treptaja. Treba znati da to što se jedna vrsta napada zove veliki, a druga mali napadi, ne znači da je prva grupa lakša, a druga teža –komentariše naša sagovornica.

Doktorka savetuje roditelje da ukoliko primete ovakve ili slične signale kod dece, odmah odu neurologu.

EEG ili EEG analizama sa deprivacijom sna potvrdiće se da li dete ima epilepsiju koja se leči, a terapija daje sjajne rezultate: kod čak više od 70 odsto pacijenata dolazi do značajnog smanjenja učestalosti napada ili oni u potpunosti prestaju.

Epilepsija se inače dijagnostikuje elektroenecefalografijom (EEG) ili 24-časovnim holterom EEG ili EEG analizom sa deprivacijom sna.

Gde je prava mera

Upotreba tehnologije ne može da izazove epilepsiju, ali preporuka je lekara da je mera u tome veoma bitna.

– Do dva sata dnevno je razumna mera, više vremena za ekranom može dovesti do poremećaja ciklusa spavanja, smanjenja koncentracije, poremećaja ponašanja, poremećaja ishrane, ali očnih problema naročito suvoće oka – ističe neurolog.

Nedovoljno sna i neredovna ishrana utiču na epilepsiju

Postoje oblici ponašanja odnosno navike koje se veoma negativno mogu odraziti na moždane aktivnosti.

– Neredovna ishrana, neredovno spavanje, nedovoljno spavanje, uzimanje enegratskih pića i alkohola, noćni izlasci, sve to može značajno pogoršati kliničku sliku epilepsije – ističe neurolog.

Sve nabrojano prati savremen način života, a od epilepsija boluje skoro 50 miliona ljudi širom sveta odnosno 0,4 do dva odsto svetskog stanovništa.

Epilepsija se definiše kao relativno često oboljenje centralnog nervnog sistema koje se ispoljava iznenadnim prekidima moždanih funkcija, sa poremećajima svesti ili bez takvih poremećaja. Epileptički napad predstavlja paroksizmalne, stereotipne, tranzitorne znake i/ili simptome abnormalne, ekscesivne ili hipersinhrone elektrohemijske aktivnosti velikog broja neurona mozga.

– Moraju se razlikovati epileptički sindromi i epilepsija. Sindromi su specifičan skup električnih, kliničkih i razvojnih karakteristika. Izuzetno je važno za tok lečenja prepoznati ih. Ova vrsta sindroma vezana je za određen uzrast. Na primer, samolimitirani epileptički sindromi i razvojne epileptičke encefalopatije javljaju se kod beba, samolimitirane fokalne dečje epilepsije, genetske generalizovane epilepsije i razvojne epileptičke encefalopatije ispoljavaju se u detinjstvu – dodaje.

Tu su i sindromi koji se mogu javiti u različitim uzrastima: generalizovani epileptički sindromi sa poligenskim nasleđivanjem (idiopatske generalizovane epilepsije) i fokalni epileptički sindromi odnosno hipermotorna epilepsija povezana sa spavanjem.

Kada se epilepsija ne poklapa sa kliničkom slikom sindroma, reč jeo epileptičkoj bolesti.

– Epilepsije se tako, prema etiologiji, dele na: genetske, strukturalno odnosno metaboličke i one nepoznatog uzroka.

UDARNA VEST.rs