Andrija Milošević se iz Crne Gore u Beograd doselio pre više od dve decenije, a njegov put do zvezda u srpskoj prestonici nimalo nije bio lak.
Glumom je počeo da se bavi sa 17 godina i iz rodnog Nikšića uputio se na studije na Cetinje, gde je u studentskom domu, kako je znao da kaže, u „najsmrdljivijoj sobi“ celog doma proveo najlepše dane svoje mladosti. Nakon toga se zaputio u Beograd, a svojevremeno je prodavao novine kako bi zaradio.
– Tako je, i nije me bilo sramota da to radim. Znao sam da je taj novac koji sam zaradio mnogo pošteniji nego da sam ga stekao na drugi način. Trudim se da pomognem mladim glumcima. Nemam tu vrstu sujete, volim mlade i talentovane ljude. Lično sam to doživljavao od nekih divnih ljudi u mom životu koji su mi takođe pomogli – Milan Karadžić, Jagoš Marković, Boro Stjepanović, Svetozar Cvetković, koji me je pozvao da dođem u Atelje. Tada sam dobio ospice od sreće kada me je pozvao da radim predstavu – rekao je Andrija u jednom intervjuu za „Blic“.
On je ispričao i da mu je pozorište iznajmilo stan, kako bi mogao da živi u Beogradu u normalnim uslovima.
– Tačno, divni ljudi su mi iznajmili stan u Maršala Birjuzova i kupili su mi kašike, tanjire, sve ono što treba za domaćinstvo tada, jer nisam mogao sebi da priuštim. Beskrajno sam im zahvalan i dan-danas.
Priznao je i da je ne tako mali broj puta u životu bio gladan.
– Bio sam izrazito gladan i to mi je mnogo pomoglo u životu. Zahvaljujući tim situacijama danas mnogo znam bolje da cenim određene stvari u životu. Hrana usporava mozak – naveo je on u svom stilu, piše Kurir.
– Jedan od najtežih trenutaka bila mi je mamina dijaliza i posle je imala transplantaciju bubrega. To je meni lično bio jedan od najtužnijih, najtežih trenutka u životu. Međutim, ona je to pobedila. Sada je u sve u najboljem redu. Otac mi je preminuo i to je isto jako težak period za mene, ali opet morao sam da idem dalje – opisao je glumac jedan od najtežih životnih perioda.
UDARNA VEST.rs
