Iz advokatske prakse Beograda i dan danas se pamti slučaj Radeta iz prestonice koji je na sudu krajem osamdesetih godina dobio nadimak Vampir!
Njegov slučaj bi mogao da se nazove čistim crnim humorom, da u celoj toj zbrci jedan čovek nije izgubio život. „Ubio“ ga je upravo Rade Vampir i to jednom običnom rečenicom – „Komšija, jel stala kiša!?“ Zbog toga je odležao dve godine u Padinskoj skeli.
O Radetu Vampiru piše i podseća dnevni list „Politika“ od pre skoro 30 godina, a sve se dogodilo u bližoj okolini Beograda.
– U zatvor je Radeta kasnije nazvanog Vampir dovelo stopiranje. Vraćajući se s posla, Rade je stopiro kamion. Mesta nije bilo u kabini pa je Rade morao da se smesti u prikolicu. Počela je da pada kiša i on nije znao šta da radi nego je legao u mrtvački sanduk koji je kamiondžija prevozio. Rominjanje kiše i umor bili su presudni da Rade zadrema pa i čvrsto zaspi. U međuvremenu stopirao je ovaj kamion još jedan čovek i smestio se pored mrtvačkog sanduka u prikolici. Pre toga niko mu nije rekao da se nazad nalazi još jedan čovek – piše Politika.
Drugi čovek nije mogao ni da sanja šta će ga zadesiti. Kamion je ulazio u predgrađe Beograda kada se desilo ono što će Radeta smestiti u zatvor.
– Posle nego vremena, Radetu je u kovčegu bilo vruće pa se probudio. Odlučio je da izađe napolje. Otvorivši sanduk, ugledao je drugog čoveka koji je počeo da bledi. Da bi razbio nelagodnost, Rade je pokušao da uspostavi konverzaciju: Komšija, je l stala kiša? – rekao je Rade.
U tom trenutku, čovek je počeo da koluta očima i ispao je iz kamiona. Rade je osuđen na dve godine za ubistvo iz nehata – pisala je tada Politika, a u okviru teksta o mladom pravniku i besedniku Oliveru Injcu.
Nešto slično dogodilo se u Nišu, takođe sredinom devedesetih prošlog veka, ali, srećom, niko nije umro.
– Jedan pogrebnik je sa sandukom u zadnjem delu automobila otišao u psihijatrijsku bolnicu u Toponici kod Niša. Bio je da uzme neke račune za obavljenu uslugu. Posedeo je malo duže u računovodstvu, obavio posao i uputio se za Niš koji se nalazio nekih petnaestak kilometara od njegove radnje u naselju Vrežina. Jedan pacijent je iskoristio njegov boravak u upravnoj zgradi bolnice pa se skrio u mrtvački sanduk. Negde na pola puta, pacijent je otvorio pokrov sanduka i rekao pogrebniku:
Svaka ti čast, hoćeš li molim te da me ostaviš negde kod naselja Komren? Pogrebnik se precepio od straha i sleteo u jarak. Tada je pacijent ispao iz kovčega i zustio:
„Je…., zamalo me ubi. Ne mora me voziš, peške ću ja“ – pisali su tada mediji u Nišu, ovaj ipak smešan slučaj uspelog bekstva iz bolnice.
Ovaj slučaj nije dospeo do suda jer je pacijent vraćen odakle je utekao.
UDARNA VEST.rs
