Klinička smrt jedan je od najčudnijih fenomena medicine.
Otkad srce stane pa dok ga doktori povrate pacijenti su navodno često u drugom svetu. To je bio slučaj i sa Draganom Živićem (56), poznatim šahistom iz Niša, koji je zbog kovida čak četiri puta reanimiran. I dok su ga nečastivi kosači zvali na stolicu smrti, niški lekari uspevali su da izvedu čuda i svaki put ga vrate među žive.
– Takozvana klinička smrt je kada neka osoba doživi iznenadni srčani zastoj koji dovodi do prestanka dotoka kiseonika svim organima, a vi budete dovoljno brzi, agilni i vešti da svojim rukama i telom pozajmite životne funkcije koje joj nedostaju, odnosno da spoljašnjom masažom srca i veštačkim disanjem ili radom mehaničkog ventilatora nadomestite disanje dok se srce ne oporavi – kaže za Kurir anesteziolog prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš, i dodaje da klinička smrt uglavnom prati iznenadna akutna stanja, kao što je infarkt miokarda, i to češće kod mlađih.
Dešava se, ali nažalost ne tako često, da kardiopulmonalna reanimacija bude uspešna čak i nakon nekoliko desetina minuta.
– Kakav je osećaj osoba koje su klinički mrtve 30-40 minuta pre nego što im povratite srčanu funkciju, veliko je pitanje. U naučnopopularnim časopisima mogu se pročitati neka iskustva. Krajnje je subjektivan osećaj, nije nam sumnjati u to, ali moderna medicina još nema definitivan odgovor na pitanje šta se dešava u mozgu. Nedostatak kiseonika u mozgu, kao pratilac iznenadnog srčanog zastoja, dovodi i do biohemijskih promena koje možda mogu objasniti taj osećaj posebnih snova ili sećanja tokom kliničke smrti. Svakako je reč o jednom od najčudnijih fenomena medicine – ističe dr Janković.
Dragan Živić bio je pacijent upravo dr Jankovića i to čitavih 95 dana. Od 17. decembra 2020. do 21. marta 2021. godine. Za to vreme je bar četiri puta bio mrtav pa živ.
– Od tih 95 dana u bolnici, 27 sam proveo na respiratoru, u dva navrata. A četiri puta sam reanimiran, koliko znam. U svem tom bunilu imao sam čudan san ili javu, ni sam ne znam šta je. Došao mi je onaj crkvenjak s kosom – kosač (crna mantija, crna kapuljača i crna kosa). Prekoputa mene bilo je šest stolica, na pet su sedeli kosači. Na jednoj je bila kao staklena narandžasta kugla ili lopta, koja je žarila i svetlela. Šesti kosač je brzinom munje lebdeo iza stolica i zvao me prstom na to prazno mesto, gde je bila kugla. Odmahnuo sam rukom i rekao: „Nisam ja za tamo!“ – priča za Kurir Dragan.
OD NATO BOMBI OGLUVEO, KORONA DOKUSURILA SLUH
Dragan je 25. marta 1999. bio u zgradi kasarne „Stevan Sinđelić“ u Nišu, tj. u podrumu ambulante, kada je gađala prva NATO raketa koja je pogodila Niš. Od tada je ogluveo i bez slušnih aparata ne može da komunicira.
– Taman kada je krenuo oporavak posle kovida, nakon izlaska iz bolnice, dobio sam trombozu, koja mi je dodatno uništila sluh, pa sam sada na 100% gluvoće i nosim dva jaka slušna aparata. A uticala je i na kolena, stopala, dodatne urološke probleme. Bio sam na bolovanju deset i po meseci i jedva sam izbegao invalidsku penziju. Na posao sam se vratio 1. novembra 2021. i od tada radim normalno, uz male probleme u komunikaciji, zbog slušnih aparata – navodi Dragan, s kojim smo komunicirali dopisivanjem.
Pohodili su Dragana, kako je to slučaj u ovakvim pričama, i mrtvi.
– Interesantno da mi u toj komi ili snu nisu dolazili moji mrtvi roditelji, ni pokojni mlađi brat, već pokojni šef u ustanovi gde radim i pokojni šahovski funkcioner. Bez ijedne reči su samo kao stajali pored mog kreveta. Ali videlo se da nisu negativni i to mi je dalo nadu da su došli da me podrže – veli.
Kad je uspeo da odagna smrt, imao je i lepše snove.
– U prvim danima ili noćima boravka na respiratoru došla mi je na um stara ideja da napišem udžbenik o šahu. I neverovatno – skockao sam tačno 65 lekcija, kao 64 polja na šahovskoj tabli i jedna bonus lekcija! Direktno mi je diktiran naslov svih 65 lekcija! Nažalost, sve je isparilo kako sam izašao iz kome – priča Dragan, pa dodaje:
BIO SAM PREŽALJEN, DALI SU MI KAFU PREKO ŠPRICA
S drugog boravka na respiratoru Dragan se ne seća nekih detalja.
– Samo znam da su me te prve noći, mislim da je bio 29. januar 2021, držali u posebnom boksu, medicinska sestra se posebno trudila, donosila specijalnu kafu bez šećera i kafetina, koju sam popio pomoću šprica. Tek kasnije sam ukapirao da sam bio prežaljen – veli i dodaje:
– Kad sam došao k sebi, a bio sam levo skroz do prozora, pogledao sam desno, od četiri kreveta i četvoro koji su bili na respiratoru, dva su bila prazna, a u dva su bile one vreće s telima. Smrt je ne svakodnevna, već na nekoliko sati. Doktorka koja je dolazila da prekontroliše moje psihofizičko stanje, mislim da je neuropsihijatar, pre otpusta iz bolnice rekla mi je da me je spasao moj intelekt u toj borbi na respiratoru.
– Ali sam u toj komi došao i na ideju da u dvorištu, između garaže i kuće, napravim letnju kujnu. Osmislio sam kompletan plan – šta od materijala, kako izvesti kanalizaciju, struju, gde svetiljke, gde utikače. To nisam zaboravio i ostala je kao ideja, koja će se nekada možda realizovati.
Dragan je preživeo i operaciju bešike zbog kamena i sepse, u krevetu je proveo sedam meseci, ponovo učio da hoda… Ali jedna stvar ga je izvukla na površinu.
– Kad sam došao sebi posle prvog puta na respiratoru, rekao sam: „Boriću se da se vratim i izvedem decu na pravi put!“
I uspeo je – Nina i Helena imaju tatu i porodicu…
ZLATNI OLIMPIJAC
Dragan Živić zaposlen je u Dečjem kulturnom centru kao profesor-šahovski trener. U šahu ima titulu FIDE majstora, titulu FIDE trenera i internacionalnog šahovskog sudije.
– Najveći uspeh mi je zlatna medalja na Olimpijadi za gluve i nagluve u Mančesteru 2018, kao i druga tabla reprezentacije Srbije – kaže Dragan, koji je oženjen Biljanom, s kojim ima Ninu od 18 godina i Helenu od sedam.
UDARNA VEST.rs
