ŠOK INTERVJU SAŠE POPOVIĆA! Prvi put otkrio šta sve POSEDUJE od imovine, o silnom BOGATSTVU, a tek kako je obezbedio sina i ćerku

Saša Popović stekao je pravo bogatstvo kada se nakon “Slatkog greha” otisnuo, radeći prvo u “Zam” produkciji, potom u “Grandu”, čiji je bio osnivač, a deo novca od prodaje najveće muzičke kuće, uložio je u građevinarstvo, gde trenutno uspešno pliva.

U kompleksu luksuznih stanova na Bežanijskoj kosi koje prodaje, nalaze se i kvadrati za njegovu decu, ćerku Aleksandru i sina njegove supruge Suzane, kojeg je prihvatio kao svog.

Popović je progovorio i o protekloj godini.

– Zadovoljan sam, privatno jer moja porodica i ja nemamo nikakvih problema, lepo živimo i slažemo se. Što se posla tiče, imamo dobru sezonu u “Grandu” i sve funkcioniše fantastično. Pored toga, jednim delom sam investitor na Bežanijskoj kosi za luksuzni kompleks.

Kako ste se odlučili na taj poslovni potez?

– Sasvim slučajno. Kada smo Brena i ja prodali “Grand”, razmišljali smo gde da uložimo novac. Nisam želeo da te pare iznosim u inostranstvo. Pojavio se plac baš preko puta moje kuće i sa mojim dobrim prijateljem Ostojom napravio sam firmu i krenuli smo sa gradnjom. Zadovoljan sam kako sve teče.

Da li su Suzana i deca dobili stanove?

– Suzana je u kući sa mnom. Ćerki i sinu smo kupili stanove, lokale, i garažna mesta i obezbedili smo ih. Važno nam je da budemo blizu. Pošto sam penzioner, da me neko obilazi pod stare dane, a i mi da budemo blizu njih, daće Bog i unuci da dođu.

Da li su deca izrazila želju za još nekim poklonima?

– Nisu. Opremili smo im i stanove, to im je najlepši novogodišnji poklon. Zaista su skromni, nisu ni ovo tražili, to je bila Suzanina i moja želja.

Gajite posebnu strast prema automobilima. Kažu da imate najskuplji vozni park na estradi.

– Volim automobile, ne volim time da se hvalim. Šta mi je ostalo još 15 godina života, da vozim još malo. Neki kažu da imam još dva lizinga i gotov sam.

Baba Vanga vam je rekla da ćete umreti u 86. godini. Verujete u to?

– Pitala me je da li želim da znam kada ću umreti, rekao sam da hoću i rekla je: “Umrećeš u 86. godini prirodnom smrću. Zaspaćeš i nećeš se probuditi”. Na jedno uvo mi je ušlo i na drugo izašlo, sada kada znam da je pogodila sve, i da će se “Slatki greh” raspasti, da ću pevati, da ću biti direktor muzičke produkcije, moram i u ovo da joj verujem. Kada napunim 85, svaku noć ću kada legnem razmišljati da li je poslednja.

Kako je izgledao period kada ste izgubili sav novac i živeli u garsonjeri?


– Uzmem tako 20.000 maraka, koje sam svakog meseca ulagao kod Dafine, i razvučem ih kao karte pred Brenom i drugim kolegama, i kažem: “Ne znam da li ste vi nešto radili, ali ja sam se tako namučio”, i to je tako bilo devet meseci. A onda je preko noći sve nestalo. Banka se zatvorila i nisam imao pristup ničemu. Bez ijedne jedine marke sam ostao. Iznajmio sam garsonjeru od 12 kvadrata. Imao sam samo garderobu, patike, cipele, odela, posle jedno godinu dana mi je neko obio stan i samo mi je ostala pidžama na krevetu. Tada sam pao u jednu vrstu depresije, prvo sam se obratio Breni, a ona nije htela da mi pomogne jer sam ih zavitlavao. Bio sam muzički urednik i počeo sam da komponujem pesme za sve pevače i počele su pare da stižu. Četiri godine sam bio u garsonjeri i onda sam našao kuću na Bežaniji, ali sam imao polovinu novca od sume koju su tražili, i Brena i Boba su mi kupili tu kuću. Vratio sam im drugu polovinu kada smo otvorili “Grand”. Sve se preživi. Imao sam veru u sebe jer sam imao zanat, imao sam harmoniku.

UDARNA VEST.rs

Share

guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare