Izbacivanje Rusije iz Saveta bezbednosti i Ujedinjenih nacija već mesecima je preteći scenario koji je Ukrajina upravo ugurala u zvanične tokove. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba najavio je da će Ukrajina zvanično u UN pokrenuti pitanje isključenja Rusije iz Saveta bezbednosti UN.
Prepreke
– Naše pitanje je vrlo jednostavno: da li Rusija ima pravo da ostane stalna članica Saveta bezbednosti UN i uopšte da bude u UN? Imamo ubedljiv i argumentovan odgovor: ne, ne – poručio je Kuleba, preneo je Interfaks Ukrajina.
On je rekao da je uveren da, posle poraza Rusije u ratu koji je pokrenula, pitanje njene budućnosti više neće biti tabu tema za svetsku diplomatiju. Mnogo je pak principijelnih i proceduralnih prepreka koje mogu da osujete nameru Ukrajine i njenih saveznika, a ukoliko ipak u ovome uspeju, sagovornici Kurira upozoravaju da će to izazvati globalne tektonske poremećaje, podele dublje čak i od hladnoratovskih i doneće znatno oslabljenu poziciju Srbije u borbi za Kosovo i Metohiju. Između ostalog, time bi bila dosta olakšana izmena Rezolucije 1244 SB i donošenje nove.
Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost podseća da je Moskva svojim vetom u SB do sada predstavljala branu za proboj Kosova u UN.
– Ukoliko bi došlo do toga, naša pozicija bi bila oslabljena, jer Rusija svojim vetom sprečava ulazak Kosova u UN. Ipak, ne verujem da ova inicijativa ima izgleda na uspeh. U slučaju da uspeju da izbace Rusiju, UN bi verovatno ličile na UN iz vremena kada je Tajpej, a ne Peking, predstavljao Kinu. Ali ponavljam, mislim da isključenje Rusije iz UN nije realan scenario – ocenjuje sagovornik Kurira.
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić objašnjava za Kurir da će uloga Kine u svemu ovome biti velika.
– Ako se poštuju Povelja UN i ustaljene procedure, članstvo Rusije u UN i SB ne može da bude dovedeno u pitanje, a stalne članice SB mogu da blokiraju takve odluke. Ali, ukoliko se to ipak desi, odnosno ako Kina ne bude blokirala takav predlog ili bude uzdržana, to bi bio kraj sveta kakav poznajemo i nova podela, mnogo dublja od Hladnog rata. Za Srbiju bi to značilo gubljenje saveznika u Savetu bezbednosti i kraj politike balansiranja kakvu Srbija vodi od početka ovog veka. Sigurno je da predsednik Vučić nije govorio napamet kad je nekoliko puta govorio o pokušajima izbacivanja Rusije iz SB – kaže ona.
Podsetimo, predsednik Aleksandar Vučić je još u septembru, po završetku boravka u Njujorku, rekao da je gotovo siguran da će Zapad pokušati da isključi Rusiju iz SB UN.
– Srbija za tako nešto, za ograničavanje prava veta ili isključenje Rusije iz SB, neće glasati. Tu nemamo nikakvu dilemu. Za to im treba dvotrećinska većina. Oni mogu i da se pozovu na to da Rusija nije pravni naslednik SSSR. Ali postoji član, mislim akta 108, na koji vidim da se spremaju da se pozovu. To bi bilo rušenje međunarodnog pravnog poretka. Za jednu od tih odluka im je potrebno da Kina bude uzdržana. Bog zna šta sve mogu da urade. To nije ni daleko ni nemoguće. Za nas bi to bila katastrofa zbog KiM, naravno – izjavio je tada Vučić.
Prvo izbacivanje u istoriji UN
Zaobilaženje veta u Generalnoj skupštini
U poslednje dve decenije, najčešće tokom velikih kriza, više puta su predlagane reforme UN, a bilo je i pokušaja pojedinih država da se domognu stolice u SB. Iako je 2005. bila blizu stalnog mesta u SB, Nemačka nije uspela da ga dobije i od tada više niko nije pominjao ni mesta koja su pikirali Japan i Brazil.
Nikada nijedna od 193 države nije isključena iz članstva svetske organizacije, iako Povelja UN i tu mogućnost predviđa. Da bi Rusija postala prva kojoj će to uraditi, morala bi da ne uloži veto na odluku o sopstvenom izbacivanju. Pošto je to nezamislivo, pominje se ograničavanje veta, odnosno pokušaj okupljanja dvotrećinske većine u Generalnoj skupštini UN, što je viđeno samo jedanput, na početku Korejskog rata.
UDARNA VEST.rs
