Samo 20 odsto pacijenata koji otkriju da boluju od galopirajućeg raka krvi, kako inače zovu ovu bolest, preživi pet godina od momenta postavljanja dijagnoze, kaže hematolog dr Ljiljana Tukić
U Srbiji od akutne mijeloidne leukemije (AML), od čijih je posledica preminuo proslavljeni srpski fudbaler i trener Siniša Mihajlović, godišnje oboli 150 ljudi. Uprkos inovativnim terapijama, samo petina pacijenata preživi, kaže za Informer hematolog dr Ljiljana Tukić, koja se 33 godine bavila lečenjem pacijenata obolelih od svih vrsta raka krvi.
Kada izlečite bar jednog od sto, imate razloga za sreću
Dr Ljiljana Tukić
Prema njenim rečima, svega 20 odsto pacijenata koji otkriju da boluju od galopirajuće leukemije, kako inače zovu ovu bolest, preživi pet godina od momenta postavljanja dijagnoze. Naša sagovornica sa tugom konstatuje da pokojnom Siniši Mihajloviću ni transplantacija koštane srži, ni najbolja nega i terapija nisu bile dovoljne da pobedi bolest.
– Na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) od leukemije sam lečila na stotine pacijenata. Svega sam se nagledala i, verujte, kada izlečite barem jednog od sto, imate razloga za sreću. U pitanju je vrlo komplikovana bolest, koja zahteva ozbiljan plan lečenja. Odmah nakon što se dijagnostikuje akutna mijeloidna leukemija, računaju se svi faktori koji mogu uticati na lečenje. Tada se i pravi prognoza kako će telo reagovati na terapiju – kaže dr Tukić.
Način života
Na pitanje da li način života utiče na nastanak i razvoj bolesti naša sagovornica objašnjava:
– Na razvoj leukemije ne utiče ni zdrav ni nezdrav život, kao što je slučaj kod metaboličkih bolesti, kao što je visok pritisak. U Sinišinom telu je došlo do genetskih promena koje su se akumulirale nakon nekog okidača. Ipak, posle uspešne transplantacije koštane srži nije velika slučajnost da se bolest vrati, kao što se njemu dogodilo.
Niko sa sigurnošću ne može da kaže šta je razlog promena u ubrzanom deljenju i nagomilavanju mladih leukemijskih ćelija u koštanoj srži, a potom i u krvi i mnogim organima, jetri, slezini, a ponekad i u centralnom nervnom sistemu. Stručnjaci kažu da je suština poremećaja u blokadi normalnog procesa sazrevanja ćelija krvi, koje ostaju nezrele i beskorisne, kao i u zaustavljanju procesa prirodnog umiranja ćelija, takozvanoj apoptozi.
– Sigurno je da na ove procese utiču stres i druge spoljne okolnosti. Mi znamo kako se leukemija kasnije razvija, ali to je samo vrh ledenog brega ove zloćudne bolesti. Leukemijska ćelija jednostavno uspeva da preživi i hemioterapiju i transplantaciju, a kada se to dogodi, gotovo da nema spasa. To se dogodilo Siniši Mihajloviću – konstatuje dr Tukić.
Blagi simptomi
Koliko je ova bolest podmukla, zaprepašćujuće i to što su početni simptomi vrlo blagi. Pre nego što je otkrio da boluje od AML, Siniša Mihajlović je mislio da je zakačio običan grip. Simptomi su gotovo identični kao kada je slučaj sa jačim virusom. Umor, gubitak apetita, noćno znojenje i groznica neki su od pokazatelja da je telo obuzela ova agresivna bolest.
– Ako se bolest proširi na druge organe, konstatuje se povećanje slezine, jetre i limfnih čvorova, a ako je zahvaćen i nervni sistem, mogu se javiti glavobolja i drugi neurološki znaci. Citološkim pregledom koštane srži određuje se procenat mladih leukemijskih ćelija. Nalaz od 20 i više procenata ovih ćelija potvrđuje dijagnozu akutne leukemije – kažu stručnjaci.
Srbija povezana sa bankom
davalaca matičnih ćelija
Srbija je povezana s bankom davalaca matičnih ćelija hematopoeze od 2013, što je otvorilo put za sve vrste transplantacije u našoj zemlji. Najduže se rade na VMA, zatim u Novom Sadu, a na Klinici za hematologiju KCS od novembra 2017. godine.
Faktori koji utiču na pojavu galopirajuće leukemije
– stres
– pušenje cigareta
– jonizujuće zračenje
– ranija primena citostatika
– genetske bolesti
– hromozomske abnormalnosti
– određene bolesti krvi (hronični mijeloproliferativni poremećaji i mijelodisplastični sindrom)
– različite hemikalije koje se koriste u industriji i poljoprivredi (benzol i njegovi derivati)
– imunološke bolesti
– češće kod muškaraca starijih od 60 godina, ali to nije statistički značajno
Simptomi galopirajuće leukemije
– umor
– gubitak apetita
– noćno znojenje
– groznica
– bledilo
– glavobolja
– krvarenja iz nosa
– bolovi u mišićima, kostima i zglobovima
– opšta slabost
– gubitak težine
– uvećanje slezine, jetre i limfnih čvorova
UDARNA VEST.rs
