Svako vozilo javnog gradskog prevoza moglo bi da ima „svog“ kontrolora karata, a putnici bi u vozilo javnog gradskog prevoza trebalo da ulaze isključivo na prednja vrata.
Ovo je rešenje koje se još razmatra, a zapravo je deo nekadašnje prakse u GSP koja nikada nije trajno zaživela.
Ideja je da u svakom prestoničkom autobusu, trolejbusu i tramvaju bude kontrolor koji će se voziti celom trasom te linije i proveravati da li su putnici kupili i očitali karte, kako bi iskorenili švercovanje.
To je jedna od prvih mera koja bi trebalo da utiče na povećanje prodaje karata, jer gradski prevoz koristi oko 800.000 ljudi, a mesečno se proda 120.000 markica. Kontrolori u javnom prevozu zasad samo obaveštavaju sugrađane da će uskoro možda na snagu stupiti novi režim, koji će podrazumevati i ulazak u vozilo na vrata pored vozača.
Ovo se moglo i naslutiti iz dopisa Sekretarijata za javni prevoz koji je pre desetak dana stigao gradskim i privatnim prevoznicima, u kojem piše da će aparati za overu karata biti razmešteni kako bi se „uredio protok putnika u vozilu“. Na osnovu ovoga, da se naslutiti da će putnici biti usmeravani da izlaze na srednja vrata gde validatora ubuduće neće ni biti.
I iz novoosnovanog preduzeća za naplatu prevoza nedavno su poručili da putnici neće moći da uđu na prednja vrata ako nisu kupili kartu. Ova ideja nije nova, o njoj se pričalo još pre desetak godina, a pokušaj da teorija oživi u praksi prošao je neslavno. Vrata na autobusima bila su obojena u zeleno i crveno kako bi navodili ljude gde da ulaze, a gde da izlaze, ali to je samo stvorilo velike gužve i nezadovoljstvo putnika.
Ukoliko ulazak na prednja vrata gradskog prevoza postane pravilo u narednim mesecima, sigurno neće ići „glatko“, a izvesno je da će biti onih koji će želeti da uđu u autobus bez karte, bez obzira na broj konduktera koji bude unutra.
Sve i ako kontolori postanu „stalni putnici“, njihova uloga u prvom periodu biće edukativna. To je nedavno najavio i direktor JKP „Naplata prevozne usluge“ Slaven Andrić i objasnio kako mogu da se smanje saobraćajne gužve.
– Kontrolori će možda narednih par meseci, možda čak i godinu dana da rade na savesti i pokušaju da objasne da je dobro da se kupuju karte jer sav novac ide direktno u budžet Grada, a ne u privatne firme – rekao je on.
– Ustanovili smo da možemo u frekventnim intervalima, kada građani putuju na posao i vraćaju se, smanjimo gužve. Ako redukujemo red vožnje, da vikendom smanjimo broj polazaka u frekventnim intervalima, možda ćemo uspeti da smanjimo gužve i da obezbedimo da građani mogu da ulaze na prednja vrata. Tako će se povećati i kontrola i naplata.
Tokom novembra, svega 13.160 srednjoškolaca kupilo je markicu za prevoz. Najstariji za godišnju vožnju beogradskim ulicama plaćaju 407 dinara, a takvih je 243.000 u Beogradu. Gotovo da nema penzionera koji na početku godine ne dopuni svoju „busplus“ karticu. Kada je reč o markicama za radnike, prošlog meseca prodato ih je svega 113.000.
Za razliku od Beograda, pravila ulaska, izlaska i overe karata zaživela su, delimično, u Novom Sadu. Mnogobrojni putnici, naročito kada nisu gužve, ulaze na prednja vrata, kupuju kartu kod vozača ili overavaju mesečnu i tek onda prolaze. Ima i onih koji ulaze na srednja, ali kada uđe većina overava karte kod srednjih ili zadnjih vrata.
UDARNA VEST.rs
