Početak je decembra, navršile su se 32 godine od ubistva Radovana Lagundžina Žapca, Kneletovog najboljeg druga iz detinjstva.
Žabac je ubijen kada je imao samo 20 godina, u Ulici vojvode Stepe u Beogradu. Ubio ga je Dejan Janković i za to delo osuđen je na tri godine zatvora.
Janković je kobne večeri bio u društvu Milovana Šajkovića i Igora Jovanovića kada ga je Lagundžin, koji se vozio taksijem vraćajući se sa mitinga SPO, spazio i izašao iz kola. Došlo je do rasprave i Lagundžin je izvadio pištolj, u tom trenutku naišao je tramvaj i razdvojio ih, a kada je tramvaj prošao, Janković je izvadio kratež iz koga je ispalio dva hica – jedan je Lagundžina pogodio u glavu, a drugi u prepone. Žabac je sutradan preminuo u Urgentnom centru, piše Kurir. Sud je utvrdio je da je Janković pucao prekoračujući nužnu odbranu.
Radovan Lagundžin odrastao je uz starijeg bogatog brata, ništa mu nije falilo u životu, a ipak ga je privlačila druga strana zakona. Još u osnovnoj školi je bio poznat kao incidentan tip, a kada je odrastao počeli su da ga porede sa ozloglašenim Rankom Rubežićem. U obračunima je koristio i hladno i vatreno oružje: nož, sataru, pištolj, kratež, bombe…
On i Knele su bili različitih karaktera, ali ih je spajala zajednička osobina: hrabrost na ivici ludila. Knele je bio vatreni Delija, Žabac Grobar. Kneletu je idol bio Giška, Žapcu Ranko. Knele je voleo fer tuče, Žabac pištolje. Knele je bio druželjubiv, omiljen i popularan, Radovan nije imao poverenja u druge, družio se samo sa Kneletom. Uprkos razlikama, bili su najbolji drugovi i čak tetovirali imena jedan drugoga na ramenima.
Poznata je priča kada se Knele potukao „na fer“ sa jednim starijim dečkom sa Konjarnika, Žabac je uleteo i drškom pištolja ga udario po temenu, na šta se ovaj povukao okrvavljene glave. Zajedno su imali mnoge akcije u Beogradu i postali poznati na asfaltu. Bili su simpatizeri SPO-a.
Kada je Žabac ubijen, Knele je digao ceo Voždovac na noge da pronađe ubicu, ali je saznao da je uzalud jer je Janković već bio pobegao u Frankfurt. Knele nije stigao da osveti najboljeg prijatelja. Janković će izručen Srbiji 1998, kada je osuđen zbog prekoračenja nužne samoodbrane na pet godina, da bi mu Vrhovni sud Srbije smanjio kaznu na tri godine.
Na Žapčevoj sahrani Giška je održao čuveni govor gde je zamolio omladinu da se ne ubijaju međusobno. Knele je takođe održao potresan govor o prijateljstvu. Radovanova smrt je promenila Kneletov život. Tada je shvatio da je Lagundžin bio u pravu kada je rekao da na ulicama nema više fer pleja. Knele nikada nije preboleo gubitak najboljeg druga.
„Duboko smo potreseni činjenicom da te više nema i da te neće ni biti. Rasli smo zajedno, shvatili smo koliko je ceo život surov i borili smo se protiv njega. Prve utakmice, prve tuče, prve ljubavi, prva razočaranja, prve boli, prošli smo zajedno. Znao sam da ništa ne može da nas rastavi, ali ovo je više od onoga što mi možemo i protiv čega niko nikada nije mogao“, izgovorio je Knele iznad rake svog najboljeg prijatelja.
Sledeći put kada je nekom poklonio poverenje, to ga je koštalo života. Darko Stanojević koji mu je postao najbolji drug, navodno je pod pretnjom uveo ubice u Kneletovu sobu. Voždovčani se slažu da mu Žabac to nikad ne bi uradio i da bi radije umro nego izdao svog druga Kneleta, i da je zato on bio jedinstven. Ostaće upamćen kao beskrupulozan žestoki momak, ali i kao veran prijatelj.
UDARNA VEST.rs
