Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je danas da su poboljšanje životnog standarda građana, nastavak investicija i energetska stabilnost tri glavna stuba budžeta za 2023. godinu.Mali je na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, obrazlažući predlog republičkog budžeta za narednu godinu, istakao da je obezbeđen novac za povećanje penzija, plata u javnom sektoru i minimalne zarade.
„To je obezbedjeno jer su stabilne javne finansije, svaki makroekonomski indikator je pozitivan i stabilan“, istakao je Mali.
On je naveo da će za ;investicije dogodine biti izdvojeno 6,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je garancija da se neće odustati ni od jednog započetog ni planiranog posla, medju kojima je i izgradnja beogradskog metroa.
„U budžetu ima novca za privredu i gradjani imaju redovno snabdevanje gasom i strujom“, kazao je Mali, piše Kurir.
Kako je objasnio, dogodine će budžetski deficit biti 3,3 odsto BDP-a, od čega je 1,9 odsto realni deficit, a ostalih 1,4 odsto je usled rezervi za nabavku energenta.
Mali je rekao da je budžetom za 2023. godinu planirano poresko rasterećenje poslodavaca, što će koštati budžet 40 milijardi dinara, ali će doprineti porastu radnih mesta.
Po rečima ministra, javni dug je trenutno 54 odsto BDP-a, a fiskalnom strategijom je predvidjena njegova dalja stabilizacija, odnosno smanjenje budžetskog deficita.
„Predložili smo uravnotežen budžet u kojem ima dovoljno rezervi za sve izazove koji mogu da uslede u narednoj godini“, kazao je Mali.
Predlogom budžeta za 2023. godinu predvidjeni ukupni prihodi i primanja u iznosu od 1.843,4 milijarde dinara, što je za 133,8 milijardi dinara, odnosno 7,8 odsto, više u odnosu na rebalans budžeta za 2022. godinu.
Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.592,8 milijardi dinara, a neporeski u iznosu 200,1 milijardu dinara, uključujući i sopstvene prihode indirektnih budžetskih korisnika.
U strukturi ukupnih prihoda, poreski prihodi iznose 86,4 odsto, dok neporeski prihodi iznose 10,9 odsto ukupnih prihoda budžeta. Ostatak čine donacije u iznosu od 50,5 milijardi dinara, što je 2,7 odsto ukupnih prihoda.
Rashodi i izdaci bužeta planirani su u iznosu od 2.107,4 milijarde dinara. Procenjeni nivo javnog duga na nivou opšte države u narednoj godini trebalo bi da bude 56 odsto BDP-a, jer se očekuje ekonomski rast od 2,5 odsto.
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković pohvalila je predloženi budžet za naredu godinu, ukazujući da je očekivani rast BDP-a usaglašen sa projekcijom centralne banke.
„Planirano smanjenje učešća javnog duga u BDP-u pokazuje nameru Vlade Srbije da održi fiskalnu stabilnost, što garantuje da će i dalje biti povoljna investiciona klima“, kazala je ona.
Ukazala je da će većina rizika u narednoj godini dolaziti spolja, na šta ne može da se utiče ekonomskim i monetarnim merama, dok je najveći unutrašnji rizik to kakva će biti poljoprivredna sezona.
UDARNA VEST.rs
