Slavni glumac Irfan Mensur proslavio je početkom godine 70. rođendan, a smrti je, prema sopstvenim rečima, gledao više puta u oči.
Tokom strašnih devedeseth godina prošlog veka i rata na području bivše Jugoslavije glumac se prvi put suočio sa smrći, drugi put je „dah“ smrti osetio pred operaciju srca, a i prošle godine je imao mnogo sreće.
– Bila je 1992. godina, a ja sam imao pištolj u ustima. Bukvalno! Mogao sam tada da nestanem“, ispričao je glumac za Kurir. U popularnoj kafani „Stupica“, kraj Jugoslovenskog dramskog pozorišta, tada su se okupljali glumci, ali i pripadnici raznih krugova, pa i polusveta i kriminala. Neki primitivni ljudi, kad je sve bilo sivo, želeli su da se svi prezivamo na ić. Sa Žarkom Lauševićem su to veče hteli da popiju piće, a mene su terali zato što se zovem Irfan Mensur – opisao je glumac veče koje se umalo završilo tragično.
Posle toga je otišao iz Srbije i ekspresno dobio švedsko državljanstvo, ali je njegov očuh primetio da u pasošu ima i neki vodeni žig koji Šveđani nisu imali – oznaku da je politički izbeglica.
– Jedini sam čovek koji je vratio švedski pasoš – rekao je Mensur, koji se nije osećao kao politički izbeglica, želeo je samo „da se sve smiri i da se taj kukolj istrebi“.
Zato je ovu ispravu vratio, pa sa jugoslovenskim pasošem otišao prvo u London, Kopenhagen, zatim u Švedsku, pa nazad u Srbiju. Tu je nastavio karijeru i obogatio je novim ulogama, ali i otpočeo romansu, a zatim i brak sa Srnom Lango, koja je već imala sina Aleksu, prenosi Kurir.
– Želeo sam da izgradim svoju lozu i ostavim svoj trag i zato sam ime svog oca uzeo za svoje prezime. Ostavljam tri čoveka iza sebe, Filipa, Pavla i Aleksu. Aleksu delim s njegovim ocem – kaže glumac i dodaje:
– Odgajio sam ga od njegove druge godine. On mu je tata, a ja sam mu ćale.
Glumac je priznao i da se smrti ne plaši:
– Ne plašim se tog izdisaja. Kad sam odlazio na operaciju da mi ugrade tri bajpasa, znao sam da iza sebe ostavljam nešto.
UDARNA VEST.rs
