Svedok-saradnik Srđan Lalić objasnio je da se u tajni bunker u kući u Ritopeku ulazilo kroz garažu, tako što se pomeri polica, ubaci šraf u betonsku ploču, koja je skrivena ali klizi po šini, i tek tada se nailazi na metalna vrata
Svedok-saradnik Srđan Lalić u utorak je pred Specijalnim sudom u Beogradu detaljno svedočio o zločinima klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića i prvi put javno opisao kako je izgledala tajna prostorija u Ritopeku, koju su u međusobnoj komunikaciji zvali „klanica“. Podsetimo, klan je za sada optužen za sedam surovih likvidacija.
Lalić je objasnio da je vlasnik kuće u Ritopeku specijalnu prostoriju, u kojoj su ubijali ljude, njihova tela sekli na komade, a potom ih mleli u industrijskoj mašini za mlevenje mesa, dobro sakrio jer ju je napravio kako bi u njoj uzgajao marihuanu. Međutim, prema njegovom svedočenju, kada je Marko MIljković osmislio kako da potpuno uništavaju tela žrtava, ona je dobila drugu namenu.
Ispod trave
– U slučaju da naiđe policija, recimo, ne bi mogla da je vidi – rekao je Lalić i naveo da se u nju ulazilo kroz garažu, ali da spolja ništa nije ukazivalo da tu postoji bilo kakav bunker, jer je praktično bio ukopan u brdu pored kuće. Objasnio je da je tlo s gornje strane kuće izdignuto i da kada bi neko šetao po tom delu dvorišta, ne bi ni pomislio da je ispod trave, u zemlji, skriven bunker.
Mašina za mlevenje Unosili je u delovima On je naveo i da je mašina za mlevenje, visine oko metar i po, širine oko 80 centimetara i dužine 100 do 120 centimetara, stajala na paleti i da kada je iznošena da se peskira, nije vraćana u prostoriju u komadu, već u delovima. Inače, svedok-saradnik, koji je detaljno govorio o svim svojim saznanjima, danas bi trebalo da nastavi da odgovara na pitanja odbrane, a potom i samih optuženih.
– Otvor za ulaz se nalazi u donjem desnom uglu, kada se uđe u garažu. Taj otvor je jedna betonska ploča koja kliza na šini i uvlači se u zid. U njoj postoji samo jedna rupa, u koju se stavi šraf i ona se cela pomeri. Ivice i zazori potpuno su maskirani profilima od police koja je postavljena duž zida – opisao je Lalić.
Slikovito je objasnio da kada neko uđe u garažu, a ne zna da ta prostorija postoji, ne može da je vidi. – Ništa se ne vidi dok se ne demontira ili pomeri cela polica, stavi se šraf i otvori – objasnio je, piše Kurir.
Podsetimo, posle hapšenja kriminalne grupe i pretresa kuće u februaru 2021. ta prostorija ostala je tajna i niko nije znao da postoji. Iako su istražitelji danonoćno radili na prikupljanju tragova, tajni prolaz bio je toliko dobro skriven da je otkriven tek u maju.
Čuvar tajni Bio sam glavni za Skaj, imam sve podatke u kompjuteruSrđan Lalić, koji je inače IT stručnjak, priznao je u utorak pred Specijalnim sudom da je on bio glavni distributer za Skaj aplikaciju ne samo u Srbiji već na Balkanu, i otkrio da je lično on napravio naloge na tajnoj mreži za komunikaciju vođi kavačkog klana Radoju Zviceru, njegovom rođaku Radoju Živkoviću, kao i Milanu Vujotiću. Lalić je naveo i da je za komunikaciju korišćena još jedna aplikacija Eko čet, koja je funkcionisala na sličan način. – Prodavao sam Skaj telefone poznanicima, članovima ove kriminalne grupe, svima na stadionu, za 950 evra za šest meseci. Prodao sam i Radoju Zviceru, Radoju Živkoviću, Milanu Vujotiću i ostalima iz kavačkog klana. O svim prodajama vodio sam eksel tabele, koje i dalje postoje u računaru koji mi je zaplenjen. U njemu imam sve podatke, ko je naručio, kome sam prodao, za koliko – otkrio je Lalić da ima sve tajne o Skaju u regionu. Inače, on je naveo i da je kao distributer za region imao mogućnost da ukoliko, recimo, neko bude uhapšen, jednim klikom obriše sve komunikacije s njegovog telefona, ali i da otkrije u kojoj se zemlji nalazi neki korisnik.
– Kada se prođe kroz taj otvor, to je širine oko metar, čovek može da se uspravi i tu su još jedna, metalna vrata. Kada se otvore ta vrata, ulazi se u skrivenu prostoriju. Ona je širine oko sedam ili osam do 10 metara, i dužine oko četiri ili pet metara – rekao je Lalić i naveo da se na dužoj strani nalazi jedan kanal, u koji se sliva voda. Kako je naveo, u kanalu je bio i slivnik, na koji je posle kasapljenja žrtava vlasnik kuće Vlade Draganićpostavljao mrežicu kako neki komad tela ne bi otišao u kanalizaciju.
Metalne kuke
Lalić je detaljno opisao da je u prostoriji, pored industrijske mašine za meso, stajao i jedan orman, u kom su skladištili konzervirano oružje, kao i vojni sanduk, u kom su stajale policijske uniforme, lisice i panciri.
– Tu je bila i jedna WC šolja, uz orman, kao i jedna barska stolica. Bilo je 10-ak utičnica. Krajnje levo bila je niša gde je tabla sa osiguračima, bila je i jedna crna metalna stolica. Na sredini na plafonu su bili tiplovi s metalnim kukama, dole su bile braon pločice, zidovi okrečeni u belo, a kao osvetljenje bila su neonska svetla kao kocke. Uvek je tu bilo hirurških, radnih rukavica, varikine, sone kiseline, alata je bilo, konopaca, skalpela, traka i najlona – opisao je izgled „klanice“ svedok-saradnik, koji je u zamenu za 18 godina zatvora odlučio da progovori o zločinima.
UDARNA VEST.rs
