Tamara Kalinić stekla je svetsku slavu i postala jedna od najuticajnijih influenserki na svetu pre nekoliko godina, a malo je poznato da je završila farmaciju i da je iz zabave počela da se bavi blogom. Ona je sada prvi put progovorila o svojoj privatnosti i roditeljima koji su u jednom trenutku izgubili sve
Tamara je rođena u Sarajevu gde je i živela do svoje treće godine. Njeni roditelji su bili veoma uspešni farmaceuti koji su zbog rata morali da napuste ovaj grad i presele se u Novi Sad gde je ona i odrasla.
– To je priča koju nikad nisam ispričala ali me jako fascinira kao ženu. Ali, kada god mi se dogodi neki težak trenutak setim se i zapravo pomislim na tu priču zato što su moji roditelji otvorili tu privatnu bolnicu akupunkture i jako im je dobro išlo. Moj otac je zapravo otišao u Novi Sad da otvori još jedan centar, pre nego što je rat počeo i krenuo je to da radi i da gradi i kada se rat desio oni su morali da ostave sve iza sebe i da izgube sve što su imali bukvalno i da krenu od nule. To je nešto što mene često motiviše u životu, često kažem sebi, ako si jednom uspeo, i sve propadne ne znači da ne možeš uspeti opet, jer već si imao nešto što si mogao da napraviš sam. Oni inače potiču iz normalnih porodica, niko im ništa nije dao. Digli su prvi kredit da otvore tu bolnicu. Potrošili su sve pare, znam da mi mama kaže: „Mi smo kupovali čaršafe na kredit na kraju kada je bolinicu trebalo opremiti“. Sve su uložili u to, mnogo su rizikovali, izgubili su sve zbog takvih okolnosti i to me isto tako u životu naučilo da ne znaš šta nosi dan, šta nosi noć. Tebi može da ide super i možeš da se osećaš da si na vrhu sveta ali ne znači da trebaš da se opustiš –ispričala je iskreno Tamara Kalinić u emsiji Vesne Dedić „Balkanskom ulicom“.
Detinjstvo je provela u Novom Sadu, a o tome kako joj nikada nije bilo jasno zašto mora da ide u vrtić pričala je u emisiji „Balkanskom ulicom“ u kojoj je takođe otkrila i da joj osnovna škola nije toliko išla koliko joj je bilo odlično u srednjoj i kasnije na fakultetu koji je studirala u inostranstvu.
– Ja sam bila problematično malo dete, a posle mi je srednja škola išla sjajno. Mislim da sam emotivno kasno sazrela, možda kasnije nego moj uzrast. Imala sam predivnu učiteljicu Stanu Gavrilović koja je bila najlepša uliteljica na svetu, sa najdivnijim rukopisom. Mislim da je neko ko je jako uticao na mene zato što je ona neko ko je mene shvatio kao osobu. Ja sam bila jako kreativna uvek, ali jednostavno nisam mogla da se uklopim u to kao sad ti moraš to, sad moraš pisana slova, sad moraš štampana. Nikada nisam znala šta s ezapravo dešava, a ona je videla u meni tu neku moju kreativnu stranu i rekla mojim roditeljima: „Ništa se vi ne brinite, kada ona napuni deset godina, to će sve da krene lagano“. Divna žena, jako sam bila vezana za nju, nažalost ona je mlada umrla i to je mene jako potreslo, ali skoro da nema dana da se ja nje ne setim jer mislim da je jako uticala na mene i na ono ko sam ja danas – ispričala je Tamara u emisiji „Balkanskom ulicom“.
Tamara je je osnovnu i srednju školu završila u Srbiji, dok je studirala u inostranstvu i dobila zvanje farmaceuta. Ipak, njen poziv danas nema veze sa farmacijom a jednom se i sama zapitala odkud farmaceut na crvenom tepihu.
– Moj prvi crveni tepih na koji sam izašla, to je bilo mnogo svetla svuda, taj tepih glamurozni, vidiš poznate ličnosti, ti dođeš i neki stranci viču: „Tamara!“, i ja kažem u glavi ali ja sam farmaceut, farmaceut na crvenom tepihu. To nikada neću zaboraviti. Ali to je to što sam ja htela – ispričala je Tamara, prenosi Republika.
A, kako je i sama priznala nije bilo lako da dođe do tog momenta da crvenim tepihom šeta kreacije najpoznatijih modnih brendova.
– Mislim da zapravo nisu ti poslovi koje sam ja prihvatila napravili moju karijeru već poslovi koje sam odbila. Znam da to zvuči malo čudno, ali mislim da je to način kako sam došla do velikih brendova. Ja sam u početku radila i dalje u apoteci i imala sam vikende kada sam slikala sve to što želim. Tada čak instragram nije toliko ni postojao, već sam ja imala blog. Moja sestra je kupila prvi profesionalni aparat, ja to nisam mogla sebi da priuštim, njoj je bio super taj moj hobi koji je rekla da želi da podrži. Ja se obučem, pet puta promenim autfit, mi se slikamo na ulici, ja to objavim, i u početku to niko nije ni čitao, ja sam samo svakog dana osvežavala stranicu petsto puta i bila sam uporna – ispričala je Tamara iskreno i nastavila:
– Jedan komentar bi mene motivisao da ja još radim. Posle jedno šest meseci upornog postavljanja, to se isplatilo, ljudi su počeli, bilo je tri komentara, pa deset komentara. Tada sam imala dvadeset godina. Videla sam da se ljudima to sviđa, ja sam dosta snimala i pisala o kozmetici, a onda su mi oni rekli da žele da vide moje autfite. U jednom trenutku vidim da je moj blog najčitanii blog u Velikoj Britaniji. Trebalo je dve godine, ali je bio broj jedan. Meni se čini jako dugo, ali rekla bi da je tako bilo. Počela sam da dobijam poslove, ali ja sam još uvek radila u apoteci jer je to bio moj jedini izvor prihoda jer bez obzira što je moj blog bio broj jedan u tom vremenu najbolje što možeš da dobiješ je možda neku paletu senkica na poklon i kao budi srećan.
– Otišla sam u Njujorka na Fešn vik, bila sam pozvana na nekoliko revija, videla sve te ljude koji su se već bavili mojim poslom u Americi koji su zarađivali ozbiljno i ozbiljno sve radili. Osećala sam se kao neki autsajder. Taj prvi Fešn vik me je jako inspirisao, videla sam gde sam ja, gde su neki drugi, da sam ja recimo u sedmom redu na reviji da su influenseri u prvom i ja sam sebi rekla okej, to su mogućnosti, to može da se desi ako radiš. Ja sam tada rekla da ću dati sve od sebe da budem što bolja. Prošlo je recimo tri, četiri godine dok se svi prvi redovi nisu popunili mnome –ispričala je naša najuspešnija infulenserka.
UDARNA VEST.rs
