Ako SAD i EU ne pritisnu jače premijera Kosova Aljbina Kurtija teško da se može očekivati bilo kakav dogovor u vezi sa preregistracijom vozila, a kamoli rešenje kosovskog pitanja. Ovo je opšti je utisak nakon što se Kurti oglušio o zahtev Zapada i odlučio za svoj model uvođenja RKS tablica na severu Kosova koji podrazumeva novčane kazne od 150 evra od 21. novembra.
Već mesecima američkim i evropskim zvaničnicima su puna usta najava o dogovoru Beograda i Prištine koji bi i jednoj i drugoj strani doneo napredak u evrointegracijama i međusobne odnose konačno pokrenuo sa mrtve tačke, a na terenu situacija je sve gora. Tenzije su porasle još letos uoči pretnje Kurtija da će ukinuti srpska dokumenta na Kosovu. Tada je pronađeno kompromisno rešenje, ali uoči novog dana D čini se da rešenje nije ni na vidiku, piše Blic.
Šta će se desiti 1. novembra?
Naime, 1. novembra ističe rok za preregistraciju vozila kada je, prema prvobitnim najavama Prištine, kosovska policija trebalo da oduzima vozila svim vlasnicima koji nemaju RKS tablice.
Ipak, pošto su prethodnih dana američki i evropski zvaničnici tražili da se rok za preregistraciju vozila pomeri za 10 meseci, Kurti je pronašao svoje rešenje tako što je najavio da će od 1. novembra da se uručuju opomene svim vlasnicima vozila bez RKS oznaka da bi od 21. novembra počelo kažnjavanje i to sa po 150 evra.
Srpska lista: Žestok odgovor na prvu kaznu
Naravno, ni ta najnovija najava Prištine nije ostala bez odgovora predstavnika Srba sa severa Kosova pa je Srpska lista izdala saopštenje u kojem je najavila da će „prva kazna zbog preregistracije vozila izazvati žestok odgovor i otpor“.
– Svi koji misle da će naš narod nemo posmatrati obespravljivanje, ukidanje KM tablica, to jest slobode kretanja i ugrožavanje našeg opstanka grdno se varaju -navodi se u saopštenju Srpske liste uz ocenu da „najava Aljbina Kurtija nije ništa drugo nego želja da se nastavi sa planom progona Srba sa svojih vekovnih ognjišta“.
Hil: Ima li budućnosti za Srbe na Kosovu?
U takvom opštem metežu čini se da je najrealniju ocenu trenutnog „napretka“ dijaloga Beograda i Prištine dao američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil koji nije krio razočaranje što je kosovsko pitanje već decenijama na istom nivou i što je problem tablica podignut na najviši nivo.
– Naša aspiracija bi trebalo da bude ima li budućnosti za srpsku zajednicu na Kosovu, ne o tablicama i šta su aspiracije i koja su pravila. Dozvolili smo bitnim pitanjima da se gurnu u stranu jer nisu zabavne kao priča o tablicama – rekao je Hil.
EU: Potreban duži prelazni period
Ni u Briselu nisu krili razočarenje zbog odluke kosovske vlade da ne usliši zahtev EU i SAD i odloži na 10 meseci rok za preregistraciju vozila.
– Kosovo treba da omogući duži prelazni period. Ovo je dosledan savet najbližih partnera Kosova, uključujući EU i SAD. Razočaravajuće je videti da to nije praćeno – stoji, između ostalog, u saopštenju iz Brisela.
Posle svega postavlja se pitanje da li je uopšte realno očekivati bilo kakav napredak u dijalogu Beograda i Prištine ako Kurti vuče jednostrane poteze koje ne može više ni Zapad da kontroliše?
Popov: Kuvanje žabe na rate
Predsednik Centra za regionalizam Aleksandar Popov ističe za „Blic“ da potezi Kurtija u vezi sa preregistracijom tablica izgledaju kao „kuvanje žabe na rate“.
– Mislim da je daleko važnije kakav se dogovor krije iza zavese. Ne verujem da su tek tako Eskobar, Lajčak i fon der Lajen dolazili u Beograd i Prištinu. SAD i EU sigurno imaju kapacitet da utiču na obe strane i da spreče tenzije i veće incidente – naglašava Popov.
Kako kaže, ne veruje da će 1. novembra doći do većih tenzija na Kosovu.
– Kurti je praktično odložio kazne zbog tablica na tri nedelje tako da Srbi nemaju opravdanje da, recimo, postave barikade na saobraćajnice. Ipak, smatram da će mnogo toga zavisiti i od odluke Beograda – ocenjuje Popov.
Kurti hoće simbolički da zaokruži državu
Naš sagovornik podvlači da američki ambasador Kristofer Hil nije shvatio simboliku priče o registarskim oznakama.
– Uvođenjem RKS tablica bi se simbolički zaokružila državnost Kosova pošto na jugu svi Srbi imaju takve oznake. Treba imati u vidu da Priština na severu Kosova ima isto ono što i Beograd na južno od Ibra tokom devesedesetih godina, samo na nižem nivou. Jednostavno, na severu Kosova živi više od 90 odsto Srba koji samo Beograd vide kao svoju maticu – naglašava Popov.
„Ne bi me iznenadio novi pad Kurtija s vlasti“
Predsednik Centra za regionalizam ne vidi uskoro rešenje za kosovsko pitanje u kratkom roku.
– Kao što Priština ne može da integriše sever Kosova tako ni Beograd ne može da kontroliše teritoriju južno od Ibra. Vidimo da Kurti sve vreme odbija da formira ZSO iako to traže i Eskobar i Lajčak. Kurti je tvrd pregovarač i sumnjam da do napretka u dijalogu može doći dok god je on na vlasti. Ne bi me iznenadilo da kao u prvom mandatu opet izgubi funkciju – apostrofira Popov, prenosi Blic.
I dodaje da ga posebno čudi što Kurti nije „barem vratio imovinu Visokim Dečanima i tako pokazao da postoji vladavina prava na Kosovu i da se poštuju odluke Ustavnog suda“.
Janjić: Kurti, ipak, napravio neki ustupak
S druge strane, predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušanj Janjić ističe za „Blic“ da je Kurti uvođenjem tronedeljnih opomena umesto kazni od 1. novembra, ipak, napravio određeni ustupak.
– Na taj način Kurti je delimično odgovorio na stav Beograda da tablice moraju ostati KM ili u krajnjem slučaju KS. Priština očigledno ne odustaje od RKS tablica, ali je napravila polukorak dok se 21. novembra očekuje drugi korak gde će se videti da li insistira i dalje na RKS tablica ili je moguće rešenje sa KM ili KS registarskim oznakama – naglašava Janjić.
Kako kaže, trenutno se odvijaju „neuobičajene diplomatske igre“ između Beograda i Prištine zbog čega „ne izgleda da se može naći rešenje za tablice za manje od 10 meseci“.
– Verujem da će se naći kompromis. Treba podsetiti da Priština već šesti put od 2017. godine pomera rokove za preregistraciju vozila. S tim što se u potpunosti slažem sa Hilom, umesto da se pregovara o položaju Srba na Kosovu, formiranju ZSO, zaštiti kulturne baštine, SPC-a, obrazovanju i zdravstvu Srba i jedna i druga strana se igraju tzablicama – apostrofira Janjić, prenosi Blic.
„Predlog Kvinte najbolji od 2004. godine“
Naš sagovornik smatra da će budućnost dijaloga na Kosovu umnogome zavisiti od toga kako će Beograd odgovoriti na francusko-nemački odnosno predlog Kvinte za rešenje kosovskog pitanja.
-Mislim da je to najbolja ponuda koju je Beograd dobio još od 2004. godine pošto ne predviđa priznanje nezavisnosti Kosova ni međusobno priznanje. Predviđa se praktično model dve Nemačke gde se traži od obe strane da se međusobno ne ometaju u međunarodnim institucijama. S druge strane, taj predlog daje odgovor na sva pitanja u vezi sa položajem Srba na KiM od formiranja ZSO preko zaštite kulturne baštine i SPC-a do obrazovanja i zdravstva – zaključuje Janjić.
UDARNA VEST.rs
