Penzije bi, kako je ranije najavljeno, od 1. novembra trebalo da budu veće za devet odsto! Tako će prosečna penzija koja je iznosila 30.965 dinara biti uvećana za 2.786 dinara i u ukupnom zbiru će iznositi 33.751 dinar! Rast penzije se odnosi na svih 1,6 miliona penzionera u Srbiji koji će uvećani iznos dobiti početkom decembra.
Njihova primanja prilično zaostaju za zaradama, pa Vlada Srbije uveliko traži novi model „švajcarske formule“ kako bi se ovaj problem rešio. Prema tom novom modelu, kako su naveli pojedini mediji, jedan od načina je da se penzije usklađuju 60 odsto s rastom zarada i 40 odsto sa inflacijom, ili da se pak usklade 70 odsto s platama, a s rastom cenama na malo 30 odsto.
Iz Ministarstva finansija, na čijem je čelu Siniša Mali,kažu za Kurir da će se „nadogradnjom švajcarske formule obezbediti stabilan i održiv nivo izdvajanja za penzije, kako bi penzije i u novim okolnostima mogle bolje da prate privredna i inflaciona kretanja“.
– Razmatramo okvire penzija u BDP koji bi uticali na buduću indeksaciju, odnosno rast penzija. Prvo, tokom novembra primeniće se vanredna indeksacija penzija od devet odsto, a od naredne godine planira se indeksacija penzija rastom zarada (dakle, penzije će u potpunosti pratiti rast zarada u celoj privredi).
Plan usklađivanja penzija je vanredna indeksacija novembarskih penzija u iznosu od devet odsto, tako uvećane penzije bi se u 2023. godini, počevši od januarske penzije, usklađivale s rastom zarada u periodu od juna 2021. do jula 2022. godine (prema objavljenim podacima, rast zarada u ovom periodu je iznosio 12,1 odsto).
Ako govorimo o proceni prosečne penzije u 2023. godini, usklađena prema ovom predlogu, prosečna penzija bi iznosila 37.756 dinara, to jest 321 evro. Prosečna penzija bila bi veća za 20,8 odsto u odnosu na prosečnu penziju u celoj 2022. godini.
– Kod nas je takav odnos da 50 odsto penzije prate rast cena, a do 50 odsto plate. Usklađivanje je trenutno jednom godišnje i inflacija ga trenutno obezvredi. Najavljeni rast penzija je jednostavno posledica primene formule, a ove godine rast je visok (nominalno) zbog visoke inflacije – objašnjava Stevanović i dodaje:
– Odnos penzija i plata i penzija i BDP u Srbiji se trenutno ne razlikuje bitno od drugih zemalja u Evropi. Međutim, cela analiza penzija se treba posmatrati i u kontekstu celokupnih javnih finansija, nivoa opterećenja privrede doprinosima za Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), strateških ciljeva (da li stimulisati ljude da sami štede za starost ili da se oslanjaju samo na državni PIO), demografskih trendova… Penzije su pitanje koje ima višedecenijsku perspektivu koju god odluku da država donese.
UDARNA VEST.rs
