Književnik i diplomata Ivo Andrić, na današnji dan pre 61 godinu dobio je Nobelovu nagradu za književnost.
Švedska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. Andrić je do danas ostao jedini naš pisac koji je dobio to priznanje.
Nobelov komitet nagradio je „epsku snagu pripovedanja kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje“. Novac od nagrade Ivo Andrić poklonio je bibliotekama Bosne i Hercegovine.
– Dvojica madih novinara su mi saopštila tu vest pa sam ja primio sa sumnjom. Oni su mi rekli – popnite se gore, videćete da Vam je stan pun novinara. Potom sam video da je tačno. Sad moram i ja malo da se sredim, da vidim kakva osećanja imam. U svakom slučaju, ja sam zadovoljan – rekao je Andrić tada.
Ivo Andrić je rođen 9. oktobra 1892. godine u Docu kod Travnika. U Višegradu je završio osnovnu školu, a u Sarajevu Veliku gimnaziju, najstariju srednju školu u BiH. U oktobru 1912. započinje studije u Zagrebu, odakle prelazi u Beč, gde sluša predavanja iz istorije, filozofije i književnosti.
Zbog slabih pluća i čestih zdravstvenih problema, pisac uskoro napušta prestonicu Austrije i nastavlja studije u Krakovu.
Književnik je studije završio u Gracu. U junu 1924. godine odbranio je doktorsku tezu „O razvoju duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine“, a dve godine kasnije postao je vanredni član Srpske kraljevske akademije u Beogradu. Njen redovni član bio je do 1939. godine.
Andrić je iza sebe ostavio bogat književni opus. Svoju književnu karijeru započeo je kao pesnik. Prvi književni rad, pesmu „U sumrak“, objavio je 1911. u „Bosanskoj vili“. Tokom boravka u mariborskoj tamnici intenzivno piše prozu, a 1918. sledi delo „Eks Ponto“.
Posle Prvog svetskog rata Andrić se zaposlio u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu. Služba ga je u ranoj fazi odvela u diplomatiju u Vatikanu, Trstu, Bukureštu, Gracu.
Radio je u diplomatskoj službi Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a zatim Kraljevine Jugoslavije, i u Rimu, Marselju, Parizu, Briselu, Ženevi, Madridu i Berlinu.
Tada objavljuje i zbirku pesama u prozi „Nemiri“ i pripovetke „Ćorkan i Švabica“, „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „Most na Žepi“, „Jelena, žena koje nema“.
Uoči Drugog svetskog rata, 1939. godine, zbog neslaganja s politikom vlasti u Beogradu, napustio je ambasadorsko mesto u Berlinu, vratio se u Beograd i posvetio pisanju.
Književnu veličinu i priznatost u svetu Andriću je doneo prozni opus: romani „Travnička hronika“, „Na Drini ćuprija“ i „Gospođica“, nastali 1945. godine, kao i roman „Prokleta avlija“ iz 1954. godine.
UDARNA VEST.rs
