The New Yorker objavio je veliki tekst na temu kako su Sjedinjene Američke Države počele da naoružavaju Ukrajinu i o tome kako su sa vojnim i političkim vrhom Kijeva delili obaveštajne informacije o mestima gde se nalaze ruski generali, koje oružje treba dati Ukrajini i kako pobediti kvantitativnu prednost Rusa korištenjem zapadne doktrine za rat protiv Sovjetskog Saveza.
Iz samog teksta može se saznati dosta toga, posebno da je kontraofanzivni plan Oružanih snaga Ukrajine razvijen uz pomoć američkih i britanskih stručnjaka u jednoj vojnoj bazi u Evropi, da SAD nemaju dovoljno višecenih raketnih sistema HIMARS da daju Kijevu i da vojne vlasti Ukrajine neće dobiti taktičke balističke rakete ATACMS zbog želje ukrajinskih vlasti da napadnu Krim.
U tekstu detaljno je opisano i kako je Ukrajina dobila američke haubice M 777. ova priča počela je početkom aprila 2022. kada je ruska vojska najavila potpuno povlačenje iz okoline Kijeva. Tad se već počela da se menja taktika artiljerijskih napada na Donbas, kada su rusi počeli sve više da koriste višecevne raketne lansere. Već tad je u vojnim krugovima SAD sazrelo mišljenje da je Ukrajini potrebna teška artiljerija, jer se sa dževelinima i nekoliko stotina tenkova i nije moglo nešto mnog da se uradi protiv ruske artiljerije.
The New Yorker navodi da prema rečima ukrajinskih generala, armija je imala dovoljno artiljerijske municije da izdrži dve nedelje intenzivnih borbi. Ukrajina je koristila granate od 152 milimetra, familiju municije koju su mnoge bivše države članice Varšavskog pakta nasledile od Sovjetskog Saveza. NATO snage koriste granate kalibra 155 milimetara. Problem nije bio samo u iscrpljujućim zalihama municije sovjetskog kalibra unutar Ukrajine – postajalo ih je sve teže pronaći bilo gde u svetu. Na početku rata, zapadne vlade i privatni trgovci oružjem su pregovarali o transferima iz zemalja kao što su Bugarska i Rumunija. Među najvećim skladištima bila su ona koje su SAD i NATO odredili za avganistanske snage bezbednosti, a koje su se nalazile u skladištima u istočnoj Evropi od talibanskog preuzimanja. Belorusija, gde su se ruske trupe nagomilale pre invazije, imala je značajne zalihe artiljerijske municije, ali ruski saveznik sigurno je neće dati Ukrajini. Kontraadmiral R. Duke Hajinc, direktor logistike Evropske komande američke vojske, rekao je: „Videli smo da sve manje zemalja diže ruke da kažu da imaju municiju za doniranje.“
To je ostavilo drugu opciju: Ukrajina bi morala da pređe na naoružanje NATO kalibra.
„Ministri odbrane iz više od četrdeset zemalja, uključujući sve države članice NATO, sastali su se 26. aprila u američkoj vazdušnoj bazi u Ramštajnu. Ostin, ministar odbrane SAD, otvorio je sednic“, piše The New Yorker
„Ukrajina jasno veruje da može da pobedi, kao i svi ovde“, rekao je on.
„Znam da smo svi odlučni da učinimo sve što možemo da zadovoljimo potrebe Ukrajine kako se borba razvija.
Pre samita, SAD su se složile da prebace devedeset haubica M777 u Ukrajinu, što je prvi put da će toj zemlji obezbediti tešku artiljeriju. M777, koji je dizajniran za podršku pešadijskim operacijama u Avganistanu i Iraku, bio je moćniji i precizniji od postojeće ukrajinske artiljerije što se tiče haubica.
„Ostin je nazvao i rekao da je odluka doneta“, rekao je Reznikov. „Shvatio sam da smo prešli određeni Rubikon, dodao je ukrajinski ministar odbrane.
U roku od nekoliko dana, prvi kontingent ukrajinskih vojnika — timovi od dva čoveka koji su činili artiljerac i šef odseka — stigao je u objekat za obuku američke vojske u Grafenveru, u južnoj Nemačkoj. Tokom šest dana, američki instruktori su Ukrajince učili kako da podese i pomere M777, kako da ručno postave metu i kako da održavaju nivoe azota i hidrauličke tečnosti u haubici. Kao što je jedan američki trener rekao: „Ovo nije haubica koji možete pobediti“.
Ukrajinske vojnike u Grafenveru su američke kolege smatrali visoko motivisanim.
Tokom jedne pauze za ručak, ukrajinski vojnik je izvestio da je njegovo selo upravo došlo pod rusko granatiranje; ostatak ukrajinskih trupa je ustao ne završivši obrok i vratio se svojoj obuci. „Oni nisu ovde zbog R. i R.“, rekao je brigadni general Džozef Hilbert, koji nadgleda obuku.
„Oni žele da se vrate i upotrebe ove stvari.“
Do kraja meseca, osamnaest M777 je prebačeno u baze u istočnoj Evropi i dovedeno na granicu sa Ukrajinom. Pod okriljem noći, haubice su prebačene u male konvoje neobeleženih kamiona koje su vozile ukrajinske ekipe. Kako je rat odmicao, američki odbrambeni zvaničnici su otvorili druge rute, isporučujući opremu na železničkim linijama širom Evrope i kroz luke na Severnom moru, u Nemačkoj.
Putin i drugi ruski zvaničnici zapretili su da će nišaniti ove transfere. Ali, prema Hajncu, nijedan se nije našao na udaru vatre.
„Rusija je svesna kako bezbednosna pomoć dolazi u Ukrajinu“, rekao je visoki zvaničnik Ministarstva odbrane. „Ali, do sada su se uzdržavali od napada na ta čvorišta, jer ne žele rat sa NATO.
M777 omogućili su Ukrajini da se odbrani u Donbasu.
„U svakom ratu, naravno, nije reč samo o kvantitetu, već o kvalitetu“, rekao je Roman Kačur, komandant ukrajinske 55. artiljerijske brigade.
„Postoji razlika kada se borite sa modernim sistemom naoružanja ili onim koji nije značajno ažuriran od dana Drugog svetskog rata. Njegove snage su nedeljama bile suočene sa jakom artiljerijskom vatrom sa utvrđenog ruskog položaja u blizini Donjecka, grada u Donbasu koji su okupirali Rusi.
„Nismo mogli da izbacimo neprijatelja odatle, jer jednostavno nismo mogli da ga stignemo“, rekao mi je Kačur. Onda su stigli M777. „U roku od tri ili četiri dana, Rusi su izvukli svu svoju artiljeriju odatle“, rekao je on.
„To je nova situacija. Mi diktiramo njihovo ponašanje u određenoj meri.”
SAD nemaju mogućnost da nadgledaju lokacije i uslove haubica izdaleka, niti da elektronski ograniče gde se one mogu koristiti.
„Kada ova oprema dođe do njih, ona pripada njima“, rekao je visoki zvaničnik Bajdenove administracije. „Nemamo tabelu rezultata.“ Povremeno su stizale loše vesti sa terena. U jednom slučaju, snage u istočnoj Ukrajini pomerile su određeni broj M777 sa vatrenog položaja, a za nekoliko minuta ruska raketa je pogodila lokaciju, uništivši i topove i kamione koji su korišćeni za njihovo transportovanje.
Čak i kada su stigla još sedamdeset dva sistema — zajedno sa desetinama NATO kompatibilnih haubica iz Francuske i Nemačke — ukrajinski generali su procenili da je ruska artiljerijska oruđa brojčano nadmašila ukrajinsku za sedam prema jedan.
Svakog dana, ruske snage su ispaljivale oko dvadeset hiljada granata, udarajući gradove kao što su Severodonjeck i Lisičansk. Zelenski je rekao da je u junu svakog dana ubijano čak stotinu ukrajinskih vojnika. Bio je to najteži trenutak u ratu za Ukrajinu, u kojoj je Rusija — napeto i po veliku cenu za sopstvene snage — probijala ukrajinsku odbranu i zauzimala teritoriju metar po metar.
UDARNA VEST.rs
