Neki zapadni analitičari smatraju da će Peking na kraju predstavljati izazov za Moskvu, ali takav stav ne odgovara logici.
Izbalansiraniji svetski poredak u interesu je Rusije, a jednina država koja može da pokrene taj proces je Kina i to se u Moskvi potpuno razume.
Trenutnu poziciju Kine u odnosima sa Rusijom određuju dva faktora, piše u analizi za RT Timofej Bordačev, programski direktor Valdaj kluba.
Prvo, zbog geopolitičkog položaja, relativnog nedostatka resursa i spoljnotrgovinske strukture, Peking se ne može smatrati potencijalnim izazovom Moskvi – čak ni na duži rok.
Drugo, smatra Bordačev, Kina je objektivni saveznik Rusije u pokušaju da demontira neokolonijalni sistem koji su izgradile zapadne zemlje na čelu sa SAD nakon Hladnog rata, što im obezbeđuje privilegovani položaj u svetskim poslovima. To znači da je de fakto savez između Moskve i Pekinga sada najopravdanija strategija.
Ovde se ne radi samo o opstanku, već se odnosi i na potrebu rešavanja pitanja u kojima Rusija treba da se razvija i jača svoju poziciju u međunarodnoj areni.
Približavanje Rusije i Kine izazvano je raznim razlozima – političko rukovodstvo u Pekingu iskreno podržava Moskvu, a to potvrđuju primeri saradnje u novom okruženju.
Ne treba očekivati da će se velike kineske kompanije izložiti američkim sankcijama zbog podrške Rusiji, ali, istovremeno Rusija nema razloga da se plaši da će se osnovni pristup Pekinga povodom intervencije u Ukrajini promeniti zbog onoga što se dešava na bojnom polju, američkog pritiska ili podmićivanja, piše Bordačev.
Kina je u poslednjih pedeset godina postala manje zavisna od dobrih veza sa Zapadom: proces otvaranja tržišta za njenu robu i privlačenja investicija i tehnologije je završen.
Prema analitičarevom mišljenju, dalji razvoj zemlje i konsolidacija vlasti Komunističke partije sada zahteva postepeno raskidanje veza nastalih sredinom sedamdesetih godina prošlog veka i samostalan izlazak Kine na svetsku scenu kao izvora i distributera bogatstva.
I dok su kinesko – američki odnosi sada postali antagonistički po prirodi, razloga za kinesku konfrontaciju sa Moskvom nema, poentira Bordačev.
Geopolitičkim terminima izraženo, Kina predstavlja najpouzdaniji zadnji bedem Rusije tokom njenih pokušaja obnove moći u delovima Istočne Evrope, Bliskog istoka, Zakavkazja i centralne Azije. Štaviše, Peking je sada jedini alternativni izvor razvojnih fondova van Zapada za male i srednje države Evroazije. To, međutim, podrazumeva održavanje određenog poretka koji bi mogle da unište SAD i zemlje u njenoj orbiti.
Ima razloga da se veruje da je kinesko-rusko zbližavanje bio jedan od faktora koji su podstakli Vašington da zabije klin u točkove ruskih interesa u Evropi, što je na kraju rezultiralo ukrajinskom krizom.
UDARNA VEST.rs