Sankcije protiv Rusije postale su mera svih stvari kada je reč odnosu zapada prema Srbiji. Sve je manje razumevanja za naše principijelno držanje po strani, napredak na evropskom putu sve nam se češće uslovljava usaglašavanjem sa spoljnom politikom EU, a energetsku stabilnost teško možemo da obezbedimo bez ustupaka evropskih zvaničnika. Uz sve to, na sto je stavljen i predlog rešavanja kosovskog pitanja, po kojem Srbija treba nemo da posmatra kako Kosovo ulazi u UN.
Šta treba da je mera stvari iz perspektive Srbije i da li je šteta već prevagnula korist koju Srbija ima od čvrstog stava da ne uvede sankcije Srbiji, sagovornici Kurira kažu da nema jednostavnog odgovora i naglašavaju da svaki izbor ima svoje argumente, rizike i cenu.
Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović ocenjuje da zapad našu neutralnost već percipira kao svrstavanje na jednu stranu i da su neophodni strateški izbori u kom pravcu će se dalje ići.
Podrivanje
– U tom kontekstu, Srbija će morati da donese strateške odluke koje će je pozicionirati, a u kom pravcu će to biti, ne može se pouzdano znati. U jednom trenutku možemo se naći u veoma nepovoljnoj poziciji i ukoliko taj izbor ne bude adekvatan, rizikujemo da budemo odbačeni i od jednih i od drugih. Svaki izbor ima svoju cenu, tako i ovaj geostrateški izbor. Može se očekivati da neka takva odluka utiče i na životni standard građana i na položaj naše zemlje ili da doprinese jačanju veza sa nekim od partnera. Aktivnosti Rusije u Ukrajini i stalno pozivanje na slučaj Kosova nama je faktički izbilo argumente. Čim su počeli da govore kako je moglo Kosovo, možemo i mi u Ukrajini, Rusi su praktično počeli nas da podrivaju – naglašava Kurirov sagovornik.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da je svesna koliko je neuvođenje sankcija Rusiji promenilo imidž Srbije u svetu i da nas to mnogo košta, ali i napomenula da bi koštalo „ne vladu nego državu“ i kad se ne bi slušalo šta građani misle. Ona kaže da će naredni izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na evropskom putu biti „obojen kritikom“ zbog spoljne politike Srbije, bez obzira na ostvareni napredak.
– Naravno da je sada sve u bojama zajedničke spoljne i bezbednosne politike i očekujem da će, bez obzira na ogroman pomak koji smo napravili u oblasti vladavine prava i ekonimije, izveštaj biti obojen i dosta kritičan u odnosu na postavljanje Srbije u odnosu na restriktivni režim prema Rusiji – objasnila je ona za RTS.
Strategija
Bivši šef diplomatije Vladislav Jovanović kaže za Kurir da sintagma o šteti i koristi može biti ili taktika ili strategija.
– Voleo bih da verujem da je to taktika kojom se kupuje vreme, a vreme bi moglo da donese olakšanje svima, pa i nama. Ne mogu da zamislim da uvedemo sankcije Rusiji, ni u kojoj meri. Kad je reč o eventualnom činu da mi konačno prihvatimo ono što se od nas traži, bojim se da bi to bio kraj našeg postojanja kao samostalne države. Mi bismo podlegli ultimatumima i svrstali bismo se u red poslušnika. Da bismo izbegli jednu poslušnost prema jednoj strani prihavtili bismo poslušnost prema drugoj. Nagrada bi bile neke mrvice zadovoljstva, ali vrednost koju bismo time napustili ne bi se mogla ničim nadoknaditi. To je teorija, a ja i dalje verujem da se to neće desiti – ocenjuje naš sagovornik.
Kada se u ovu jednačinu ubaci i novi ulog – Kosovo u UN, Jovanović kaže:
– Hoće da nas nateraju da svojim rukama uzmemo nož i odsečemo sebi deo tela – Kosovo, da kažemo da ono više nama ne pripada i da mogu da s njim rade šta hoće. Do sada su to radili svojim bespravnim rukama, zbog čega imaju problem i sa savešću i sa odnosom s Rusijom. Pozivaju se na taj primer da bi objašnjavali svoj. Oni bi voleli da mi njih oslobodimo tog njihovog lošeg ponašanja, a da mi budemo onda strana koja gubi obraz.
O sankcijama i teškoj situaciji za Srbiju govorio je i predsednik Aleksandar Vučić u subotu u obraćanju javnosti.
– Nikome ništa ne dugujemo! Mi sebi dajemo za pravo da takvu poziciju držimo. Zadržaćemo tu našu politiku do trenutka dok šteta ne bude veća od koristi, pa budemo morali da prihvatimo drugu realnost…- rekao je Vučić, uz podsećanje da su „oni kojima Srbija već 230 dana pod pritiscima ne uvodi sankcije, njoj uveli sankcije nakon tri dana bez pritisaka“.
Ta situacija se desila 1992. kada Rusija u Savetu bezbednosti UN nije iskoristila pravo veta na usvajanje rezolucije o SR Jugoslaviji i uvođenje sankcija.
Milovan Drecun
U jednom trenutku moraće neke sankcije
Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun smatra da bi ruski zvaničnici trebalo da imaju više razumevanja za položaj Srbije i da će Beograd u jednom trenutku morati da se odluči da pribegne nekim vrstama sankcije ka Rusiji.
– Ne znate gde da sečete. Kako god da sečete, biće štete. Izgleda da Srbija nema manevarski prostor… Možda bismo u jednom trenutku pritisak oko članstva Kosmeta u UN mogli malo da olakšamo ako bismo počeli da sledimo politiku EU ka Rusiji… Rusi su zauzeti svojim problemima, ali i nas guraju u nove probleme – ocenio je Drecun.
Kristofer Hil
Srbija je u specifičnoj situaciji, treba joj pomoći s izborom
Američki ambasador Kristofer Hil smatra da je Srbija u specifičnim okolnostima kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji. Kako je objasnio, razlog je velika zavisnost od ruskih energenata i u pitanju je kompleksna slika da bi moglo samo da se kaže „pridružite se sankcijama“.
– Da je to samo do nas, a ne do Srbije, mi bismo rekli morate da se pridružite sankcijama, ali mi razumemo da postoje specifične okolnosti za Srbiju… Siguran sam da će u budućnost biti u redu da Srbija ima izbor da od Rusije uzima gas, to nije u redu sada i zato Srbiji treba pomoći sa tim izborom – rekao je Hil na TV Hepi.
UDARNA VEST.rs
