Glumac i producent Miloš Biković u svoju biografiju upisao je mnogo toga: od prvobitne popularnosti, koju mu je doneo film „Montevideo, bog te video“, preko proboja na rusko tržište s ostvarenjem Nikite Mihalkova „Sunčanica“, do uspešnog producentskog i glumačkog angažmana u serijalu „Južni vetar“.
Pre tri godine učestvovao je u ruskom najgledanijem filmu svih vremena „Sluga“, a sada je stigla ponuda od iste ekipe da igra u prvom spektaklu snimanom u svemiru „Izazov“. Za Kurir Miloš otkriva tajne sa seta, ali i govori o novim izazovima koji ga očekuju do kraja godine.
Kako je bilo raditi film „Izazov“ i koja je bila vaša prva reakcija kad ste dobili scenario u ruke?
– Za ovaj film sam znao mnogo pre nego što sam dobio scenario. Ceo projekat je bio već u samoj svojoj zamisli senzacija – prvi igrani film snimljen u kosmosu. S obzirom na to da ga režira Klim Šipenko, s kojim sam imao veoma uspešnu saradnju na filmu „Sluga“, znao sam da je projekat u dobrim rukama. Želja mi je bila da imam makar malu ulogu jer je ovaj film poseban, pionirski, istorijski… Ali, eto, dobio sam glavnu ulogu. Hvala bogu.
Igrate lekara. Kako su izgledale same pripreme za snimanje?
– Priprema za ulogu podrazumeva da znam čime se konkretno taj doktor bavi i kako izgleda ta vrsta hirurgije, posebno kakav zahvat treba izvesti, kako se drži instrument, kako izgleda proces operacije, ko gde stoji za vreme operacije, ko kome šta govori i kakvim tonom… U nijansiranju tih elemenata gradi se lik, ali i odnosi. Imali smo konsultanta, sjajnog hirurga, koji nas je obučavao i pojašnjavao nam procese u toku operacije.
Treniram i pazim šta jedem
Koliko je i da li je fizički izgled važan za glumca? Kako uspevate da ostanete u formi?
– Važan je fizički izgled, glumčev glavni instrument je njegovo telo, vizuelni aspekt tela je sredstvo komunikacije. Ostajem u formi trenirajući i tako što pazim na ishranu. Koliko-toliko.
Film, kažete, pomera granice. Kako?
– Film zaista pomera granice. To je prvi igrani film koji je snimljen u kosmosu. Reditelj i glavna glumica su zaista leteli u kosmos. Prošli su obuku za kosmonaute. Prošao sam i ja delimično tu obuku. Bio sam u avionu koji leti do visine od 9.000 metara, zatim kreće u slobodni pad. Pada 23 sekunde. Na taj način u avionu 23 sekunde ostajete bez gravitacije. Mi smo snimali u tom vremenskom intervalu. I tako 20 puta dnevno. Snimali smo simulaciju operacije u bestežinskom stanju. To je samo jedan od zanimljivijih aspekata rada na ovom filmu.
Možete li da nam ga približite iz ugla producenta kako to sve tehnički izgleda i po čemu se razlikuje od drugih snimanja? Koji je budžet?
– Budžet je bio neograničen. On se, naravno, zaokruži cifrom na kraju, ali dok se radilo na ovom filmu, svaka zamisao je bila moguća.
Radili ste i sa astonautima i prošli obuku za kosmonauta. Od čega se ona sastoji?
– Obuka se sastoji od raznih testova opterećenja, teorije, pilotske obuke, obuke života i ponašanja u bestežinskom stanju. Prva pomoć. Bezbednosni protokoli i tako dalje.
Kakav je osećaj kad ste u centrifugi, koja daje ubrzanje 4G? Da li ima straha?
– Centrifuga je zaista naporna. Osećaj bih opisao na sledeći način – kao da ste mrav koji se nalazi u blenderu na vrhu sečiva. Ako imate 85 kilograma, koliko ja tvrdim da imam, pri opterećenju od 4G, vi osećate da trpite silu kao da imate preko 300 kilograma. Ali to osećate i na prstima i na trepavicama i na jeziku. Nije bilo strašno zato što je jedina opasnost da vam pri opterećenju pukne kapilar u mozgu, ali za to se radi snimanje glave kako bi se uklonio taj rizik.
Da li biste nakon ovog iskustva bili kosmonaut ili lekar?
– Da li bih bio kosmonaut ili lekar? Posle ovoga još više mi je drago što sam glumac. Ne bih menjao svoju profesiju posle ovoga zato što kao glumac mogu da budem i jedno i drugo pomalo. I naravno, još svašta nešto.
Može li neki sličan film kao „Izazov“ da se snimi u Srbiji?
– Tehnički, ne bih mogao tako nešto da uradim jer Srbija zasad nema kosmički program. Scene rađene na Zemlji mogli bismo da snimimo i kod nas.
Paralelno ste snimali i „Južni vetar“. Da li vam je lakše kad radite seriju ili film?
– Isto je. Serija je glomazna producentski, pa je složenija. Ima više posla.
U seriji nije fokus samo na vama, već vidimo da u priču ulazi mnogo novih likova. Ko vam je omiljeni novajlija?
– Pored Vilijama Boldvina i Erika Robertsa, drago mi je što su nam se pridružili i ruski glumci kao što je Oksana Akinšina, Guskov, Ustjugov… ali i Andrija Kuzmanović, Marko Janketić, Miša Samolov, moj klasić Uroš Jakovljević, Stefan Kapičić, Gordan Kičić… Mnogo dobrih glumaca. Teško je odlučiti se.
Šta vas još čeka do kraja godine?
– Očekuju me završetak rada na filmu „Budi bog s nama“ Slobodana Šijana, snimanje filma „Sluga 2“, rad u studiju za animaciju, igranje predstava…
Karijera se gradi i na odbijenim ulogama. Da li vam je žao što ste nešto odbili?
– Uglavnom mi nije žao odbijenih uloga. Jednostavno, odbijao sam uloge jer imam samo 365 dana u godini. Mislim da mi je više žao zbog nekih uloga koje sam prihvatio.
Podrška države je važna
Iz tog kvantiteta izrodiće se kvalitet
Utisak je da je srpski film žanrovski ograničen. Da li može to da se promeni?
– Može da se žanrovski pomeri film u Srbiji. Nema granica za srpski film. U poslednjih nekoliko godina u Srbiji se mnogo snima. Pre svega zbog toga što Ministarstvo kulture odvaja znatna sredstva za konkurse i podsticaje, kao i zbog spremnosti da se vodi dijalog sa predstavnicima industrije okupljenih oko Grupacije za kinematografiju. Zatim, Telekom Srbija je pokrenuo produkciju serija i filmova. To su veoma značajne mogućnosti za stvaraoce. Iz tog kvantiteta izrodiće se kvalitet, kao i novi modaliteti da se izađe van granica Balkana sa konkurentnim projektom.
UDARNA VEST.rs
