Bujar Bukoši, predsednik tzv. vlade Kosova u egzilu, organizovao je prikupljanje novca za razbijanje SFRJ * Albanski separatisti pripremali terorističke napade, radili na razbijanju Jugoslavije
Od 1945. posle Drugog svetskog rata krenula je albanska operacija i priprema terena za otcepljenje Kosova.
Srpska služba bezbednosti pomno je pratila delovanje tajne organizacije Crveni front.
U dokumentima do kojih je došao Srpski telegraf nalaze se dokazi o njihovom delovanju u zemljama zapadne Evrope. Sve akcije bile su usmerene ka razbijanju Jugoslavije i stvaranju „velike Albanije“.
– Albanska obaveštajna služba, ugrađena u svojim diplomatsko-konzularnim predstavništvima u Beču, Parizu i Njujorku, nastoji da usmeri balističku emigraciju protiv naše zemlje. Služba državne bezbednosti je pratila i ostvarivala opšti uvid u aktivnost albanskih organizacija, a naročito posle bekstva u inostranstvo njihovih organizatora (Kadri Zeka, Hidajet Hiseni, Jusuf Gervale…). Služba je posebno usmerena prema organizaciji Crveni front s ciljem da se dokumentuje njena veza sa stranim faktorom, posebno albanskom obaveštajnom službom – stoji u dokumentu DB, koja su napravljena početkom osamdesetih.
NEUTRALISANJE DELOVANJA
Bujar Bukoši, predsednik tzv. vlade Kosova u egzilu, bio je ključni čovek koji je bio zadužen za skupljanje novca. Pare su bile namenjene za glavni projekat Crvenog fronta, razbijanje Jugoslavije i stvaranje „velike Albanije“.
Operativci Službe državne bezbednosti (SDB) tadašnje SFRJ uspeli su da neutrališu delovanje Crvenog fronta.
U izveštajima SDB navodi se da su srpski agenti došli do konkretnih saznanja o pripremi čitavog niza terorističkih napada, pre svega na jugoslovenske diplomate i objekte u zapadnim zemljama. Srećom, služba je namere Albanaca uspela da osujeti.
U to vreme Ibrahim Rugova priprema se za ulogu albanskog lidera. Kao predsednik Udruženja književnika, uspeo je da se međunarodnoj zajednici predstavi kao mirotvorac, te su ga nazivali balkanskim Gandijem jer je zagovarao nenasilnu borbu protiv Srbije i Slobodana Miloševića. Devedesetih je osnovao Demokratski savez Kosova, a njegovi naslednici odustali su od mirnog rešavanja sukoba.
DECENIJE DESTABILIZACIJE
Marija Đorić, stručnjak za terorizam, objašnjavala je da su godinama pojedini delovi jugoslovenske emigracije, pre svega albanska i hrvatska, radile na dezintegraciji tadašnje Jugoslavije.
– Jedni su išli ka stvaranju „velike Albanije“, dok su drugi težili ka stvaranju velike hrvatske države. Činjenica je da su pojedini albanski ekstremisti radili na destabilizaciji Jugoslavije i to je trajalo decenijama. S druge strane, najevidentnije akcije organizovao je i ustaški pokret, kao što je napad na bioskop „20. oktobar“ u Beogradu – objašnjava ona.
Činjenice
Ko je Rugova
– rođen je 2. decembra 1944.
– lider kosovskih Albanaca tokom devedesetih
– poznat kao disident, zagovarao mirne proteste i štrajkove protiv srpskih vlasti u vreme Slobodana Miloševića
– lider Demokratskog saveza Kosova, prve strane kosovskih Albanaca
– bio je prvi predsednik Kosova
– po izbijanju sukoba na Kosovu bio je član pregovaračkog tima tokom srpsko-albanskih mirovnih pregovora u Rambujeu
– na funkciji predsednika Kosova bio je od 2002. do 2006.
– preminuo je 21. januara 2006.
Teška situacija i kriza iz 1981.
Posebno je napeto bilo 1981, kada je na Kosovu i Metohiji izbio niz incidenata. U dokumentima SDB detaljno je opisana situacija:
– Usledio je 1981. niz događaja u SAP Kosovo, koji su ocenjeni kao kontrarevolucionarna akcija s pozicija albanskog nacionalizma. Studentske demonstracije 26. marta okvalifikovane su kao „neprijateljskog karaktera“ i usmerene na razbijanje Jugoslavije. Stvoreno je krizno stanje, koje je moguće zaustaviti samo energičnom intervencijom. Na Kosovo, 1. i 2. aprila, upućuju se posebne jedinice, kao i funkcioneri, radi opštenarodne odbrane u pokrajini.
Harač za državu i kupovinu oružja
Bivši šef beogradske policije Marko Nicović tvrdi da su Albanci još od 1968. finansirali otcepljenje Kosova.
– Albanci su odgovorni za napade u SFRJ, kao i terorističke akcije protiv diplomata u Jugoslaviji. Imali su dobro razrađen sistem, odnosno strategiju za otcepljenje Kosova. Bujar Bukoši, koji je bio predsednik tzv. vlade Kosova u egzilu, organizovao je da svi Albanci moraju da plaćaju mesečni porez za takozvanu republiku Kosovo, kojim je finansirano oružje i lobiji u Americi, Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji, sve da bi se Kosovo osamostalilo. Albanska borba za destabilizaciju Jugoslavije počela je 1968, a posebno se intenzivirala početkom osamdesetih. Sve to novcem iz tog takozvanog državnog fonda, koji se punio još i novcem od krijumčarenja droge i oružja, koji je išao Bukošiju – tvrdi naš sagovornik.
Odluka posle atentata
Kao vreme osnivanja BIA (u nekom drugom obliku, naravno) uzima se oktobar 1899, kada Skupština Kraljevine Srbije donosi Zakon o obrazovanju odeljenja za poverljive policijske poslove. To je bila direktna posledica neuspelog atentata na kralja Milana, tri meseca ranije.
Tajna policija bila je organizovana po uzoru na iskustva Francuske i Austrougarske. Informacije su stizale preko poslanstava Srbije u Parizu i Beču.
Hronologija
Od štrajkova do nezavisnosti
- ključni trenutak bila je 1974. i donošenje novog Ustava SFRJ
- dve autonomne pokrajine u okviru Srbije, Vojvodina i Kosovo, time su dobile šira ovlašćenja i mogućnost samostalnog odlučivanja
- prvi sukobi na KiM zabeleženi su 1981. na studentskim protestima
- „Kosovo – republika“, skandirali su tada demonstranti
- protest zaustavljen hapšenjima, uvođenjem vanrednog stanja i policijskog časa
- novi sukobi desili su se krajem osamdesetih, tokom javne rasprave o ustavnim promenama u Jugoslaviji
- Albanci 1990. donose Deklaraciju o nezavisnosti, a potom na skupu u mestu Kačanik, na samom jugu Kosova, i Kačanički ustav
- oktobra 1991. Albanija je priznala Kosovo kao nezavisnu državu, ali, osim zvanične Tirane, niko drugi to nije uradio
- 1998. i 1999. dolazi do sukoba između Oslobodilačke vojske Kosova i Vojske Jugoslavije
- sukob okončan 9. juna 1999. sporazumom u Kumanovu – kojem je prethodilo NATO bombardovanje Jugoslavije
- ubrzo je usvojena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, kojom je na Kosovu uspostavljena privremena administracija Ujedinjenih nacija
- Priština je 17. februara 2008. jednostrano proglasila nezavisnost
UDARNA VEST.rs
