Američki predsednik ugostio je u Vašingtonu nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji i u domaćoj i u svetskoj javnosti trpi kritike zbog popustljivog stava prema Vladimiru Putinu u trenutku aktuelne krize.
Američki predsednik Džo Bajden uputio je žestoke pretnje ruskom lideru Vladimiru Putinu i njegovoj zemlji tokom sastanka s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, koji je u ponedeljak otputovao u Vašington radi prvog susreta sa šefom Bele kuće i to u trenutku ekstremno zategnutih odnosa SAD i Rusije zbog situacije u vezi sa Ukrajinom.
Kako su neposredno pre Šolcovog putovanja ocenili mnogi analitičari, on je u Ameriku otišao na „ribanje“ zbog suzdržanog stava prema Moskvi u trenutku kada je većina zapadnih saveznika zdušno podržala stav Amerike i NATO i pristala da Rusiju pritisne nikad snažnije kada su u pitanju optužbe na njen račun da planira invaziju na ukrajinsku teritoriju.
Nemačke je, s druge strane, najpre istakla kako ona vojno ne može da učestvuje u bilo kakvoj konfrontaciji, da bi zatim i sam Šolc na kritike da se vlada njegove zemlje previše oslanja na Rusiju, najpre u oblasti energetike, istakao, između ostalog, da Nemačku niko ne može da ucenjuje i da projekat Severni tok 2 nije politički, već komercijalni, te da ne treba nikome da smeta.
Upravo zato je Severn i tok 2 u Vašingtonu bio jedna od ključnih tema, pa je tako Bajden otvoreno poručio nemačkom kancelaru da Amerika pomenuti gasovod može da ukine svakog trenutka.
– Ako Rusija napadne…, ponovo, neće biti ništa od Severnog toka 2. Mi ćemo s tim završiti – jasno je naglasio šef SAD, a nakon što je upitan kako će to da učini, on je samouvereno uzvratio: „Obećavam vam da ćemo biti sposobni da to učinimo“.
Kako zapadni mediji pišu, najkontroverzniji evropski energetski projekat, Severni tok 2, izgradio je ruski energetski gigant Gazprom kako bi udvostručio količinu gasa iz Rusije prema Nemačkoj, zaobilazeći tradicionalni tranzit kroz Ukrajinu.
Pre sastanka Bajden-Šolc, dobro upućeni izvori rekli su da će američki predsednik jasno poručiti Šolcu kako ne treba pustiti u promet pomenuti gasovod ako „Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu na jedan ili drugi način“.
Nemačka, koja polovinu potreba za gasom pokriva s ruskog tržišta, odložila je odobrenje za rad gasovoda do najranije druge polovine 2022, ali odbacila je potpuno otkazivanje projekta.
Američki predsednik, takođe, je naglasio da još postoji prostor za diplomatiju s Rusijom, dok je Šolc izjavio da je Nemačka spremna da nastavi da daje velike količine sredstava za ekonomsku stabilizaciju Ukrajine.
– Dajemo veoma, veoma veliku finansijsku potporu Ukrajini – istakao je nemački kancelar, otkrivši da je Nemačka za tu zemlju dala oko dve milijarde dolara.
– Nastavićemo s tim doprinosom – dodao je on.
Interesantno je da je Šolc, kog kritikuju zbog nedovoljnog angažmana u postojećoj krizi, rekao je novinarima pre sastanka u Beloj kući da će Rusija platiti jako visoku cenu ako napadne Ukrajinu. On će, inače, posetiti i tu bivšu republiku SSSR i Rusiju naredne nedelje.
Analitičari ocenjuju da su odnosi Bajdena i Šolca važni u krizi i zato što francuski predsednik Emanuel Makron još nije formalno obelodanio kandidaturu na predstojećim izborima u aprilu, dok se britanski premijer Boris Džonson nalazi usred unutaropolitičke krize, pa ne postoji drugi evropski lider koji bi sa američkim predsednikom mogao da čini okosnicu zapadnog saveza.
UDARNA VEST.rs
