Nekadašnja predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić preminula je u 96. godini, a ostaće upamćena kao jedna od najviše pozicioniranih političkih figura koja je osuđena pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju u Hagu.
Naime, Međunarodni krivični tribunalpodigao je 7. aprila 2000. godine optužnicu protiv Biljane Plavšić, tereteći je za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima, kao i za teške povrede Ženevske konvencije tokom 1991. i 1992. godine u BiH.
Zajedno sa Momčilom Krajišnikom i Radovanom Karadžićem, teretila se za stvaranje nemogućih uslova za život, progone i taktiku terora sa ciljem podsticanja nesrba da napuste područja pod srpskom kontrolom, kao i za deportaciju onih koji su se opirali odlasku i likvidaciju ostalih.
Njena optužnica je prvobitno obuhvatala:
- Dve tačke za genocid i/ili saučesništvo u genocidu.
- Pet tačaka za zločine protiv čovečnosti, što je uključivalo istrebljivanje, ubistvo, progone na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, deportaciju i nečovečna dela.
- Jednu tačku za kršenje pravila ili običaja rata koja se odnosila na ubistvo.
Nakon što se dobrovoljno predala Tribunalu 10. januara 2001. godine, Plavšićeva je 16. decembra 2002. godine sklopila nagodbu. Priznala je krivicu za zločine protiv čovečnosti, odnosno progon Bošnjaka i Hrvata u 37 opština u Bosni i Hercegovini tokom 1992. godine. U zamenu za njeno priznanje i izraženo kajanje, Tribunal je odbacio preostalih sedam tačaka, uključujući i one najteže koje su se odnosile na genocid.
Osuđena je na 11 godina zatvora. Kaznu je od juna 2003. godine izdržavala u ženskom zatvoru „Hinsenberg“ u švedskom gradu Erebru, gde se u više navrata žalila da je zatvorenice muslimanske veroispovesti maltretiraju.
Iako je pred sudom pročitala izjavu u kojoj priznaje krivicu i navodi da je ranije bez sumnje prihvatala navode da se Srbi samo bore za opstanak, Plavšićeva je u martu 2005. godine u intervjuu za banjalučku „Alternativnu televiziju“ priznala da je lagala. Tada je istakla da je sklopila nagodbu jer nije mogla da dokaže svoju nevinost niti da pronađe svedoke koji bi svedočili u njenu korist.
Iako po sporazumu o priznanju krivice nije imala obavezu da svedoči u drugim predmetima, pojavila se u procesu protiv Momčila Krajišnika. Bilo je planirano da svedoči i protiv Slobodana Miloševića početkom 2004. godine, zbog čega je nakratko prebačena u Hag, ali dogovor sa timom Karle del Ponte nikada nije postignut. Iz Tribunala su tada procurile informacije da je Plavšićeva radikalno promenila mišljenje o svom priznanju i delu srpske krivice, te da je postojala opasnost da počne da govori u korist Miloševića, sa kojim je inače tokom rata bila u lošim odnosima. Nakon toga je vraćena u Švedsku.
Tokom zatvorskih dana izdala je knjigu „Svjedočenja“, u kojoj je otkrila brojne aspekte političkog života ratne Republike Srpske, prebacujući tešku krivicu na Radovana Karadžića.
Biljana Plavšić, preminula je jutros u Beogradu u 96. godini, bila je inače i јedina žena koјa јe osuđena pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Јugoslaviјu u Hagu. U njenoj biografiji navode se i tri visoke funkcije: bivša srpska političarka iz Bosne i Hercegovine, univerzitetska profesorka biologiјe i nekadašnja predsednica Republike Srpske (1996–1998), detaljnije čitajte OVDE.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
