Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra, 15. avgusta, obeležavaju Prenos moštiju Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana. Važno je napraviti razliku – nije reč o Stevanjdanu, prazniku Svetog Stefana koji se obeležava 9. januara, već o danu posvećenom pronalasku i prenosu njegovih svetih moštiju.
Ove godine praznik pada u subotu i to drugog dana Gospojinskog posta, jednog od najstrožih višednevnih postova u pravoslavlju. Zbog toga je važno i kakva pravila posta važe 15. avgusta.
Sveti Stefan bio je jedan od sedmorice đakona koje su apostoli izabrali da pomažu siromašnima i brinu o prvim hrišćanskim zajednicama. Zbog propovedanja hrišćanske vere izveden je pred starešine i kamenovan, zbog čega je ostao upamćen kao prvomučenik – prvi hrišćanin koji je stradao za Hrista.
Prema novozavetnom predanju, posebno je upečatljivo ono što se dogodilo u poslednjim trenucima njegovog života. Dok su ga kamenovali, Sveti Stefan nije proklinjao svoje neprijatelje, već se molio da im taj greh ne bude uračunat.
Zašto se 15. avgusta obeležava Prenos moštiju Svetog Stefana?
Praznik koji je sutra u crkvenom kalendaru nije dan stradanja Svetog Stefana. Srpska pravoslavna crkva 15. avgusta, odnosno 2. avgusta po julijanskom kalendaru, obeležava Prenos moštiju Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana.
Prema crkvenom predanju, posle njegovog kamenovanja telo je ostavljeno izvan grada. Gamalil, ugledni jerusalimski učitelj, pobrinuo se da telo Svetog Stefana bude uzeto i sahranjeno na njegovom imanju u Kafargamali. Na tom mestu kasnije su sahranjeni i Nikodim, Gamalil i njegov sin Aviv.
Mošti su dugo ostale skrivene, a kada su vekovima kasnije pronađene, njihov pronalazak i prenos postali su događaj koji Crkva čuva u svom kalendaru.
Sveti Stefan ima posebno mesto među pravoslavnim vernicima i veliki broj porodica u Srbiji proslavlja ga kao krsnu slavu. Njegov glavni praznik, Stevanjdan, obeležava se 9. januara, trećeg dana Božića, dok je praznik 15. avgusta posvećen prenosu njegovih moštiju.
Kako se posti 15. avgusta?
Praznik pada na samom početku Gospojinskog posta, koji je počeo 14. avgusta i traje do praznika Uspenja Presvete Bogorodice, odnosno Velike Gospojine, 28. avgusta.
Pošto 15. avgust 2026. pada u subotu, posti se na ulju. Dozvoljena su posna jela pripremljena sa biljnim uljem, dok se ne jedu meso, mleko, sir, jaja i druge namirnice životinjskog porekla. Riba se ovog dana ne jede.
Tokom Gospojinskog posta subotom i nedeljom dozvoljeni su ulje i vino, dok se riba razrešava na praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta.
Ipak, Crkva neprestano podseća da post nije samo pitanje hrane. Telesno uzdržavanje trebalo bi da prati i duhovni post – molitva, praštanje, uzdržavanje od svađa, ogovaranja, osuđivanja, gneva i loših dela.
Upravo život Svetog prvomučenika Stefana nosi jednu od najsnažnijih poruka takvog posta. Prema hrišćanskom predanju, čak ni pred smrću nije tražio osvetu nad ljudima koji su ga kamenovali, već se za njih molio.
Zato praznik Prenosa njegovih moštiju, koji ove godine pada na samom početku Gospojinskog posta, vernike podseća da post ne znači samo promeniti ono što je na tanjiru, već pokušati da promenimo i ono što nosimo u sebi.
UDARNA VEST.rs (Ona.rs)
