Dečak (11) iz Kanade preminuo je od besnila nakon što se 2024. godine probudio sa šišmišom na licu dok je s porodicom boravio na vikendici u Ontariju.
Iako se incident dogodio pre dve godine, detalji slučaja objavljeni su tek u ponedeljak u časopisu Canadian Medical Association Journal, piše BBC.
Tragičan ishod nakon kontakta sa šišmišom
Dečak, čije ime nije objavljeno, oterao je šišmiša s lica, a njegov otac je životinju uhvatio u posudu i pustio napolje.
Kako dečak nije imao vidljivih povreda, a roditelji nisu primijetili ništa neobično u ponašanju šišmiša, nisu odmah potražili lekarsku pomoć.
Međutim, 19 dana kasnije dečak je počeo da oseća utrnulost i oticanje lica.
Potraga za dijagnozom i naglo pogoršanje zdravstevnog stanja
U danima koji su usledili, porodica ga je više puta vodila na hitnu pomoć, a lekari su pokušavali utvrditi uzrok njegovih simptoma.
Isprva su posumnjali na Belovu paralizu, privremenu slabost mišića jedne strane lica i prepisali su mu antivirusne lekove.
Nakon toga je ponovo primljen u bolnicu, prvo s pretpostavljenom dijagnozom herpesne upale usta i desni, da bi se vratio već sledeći dan zbog slabosti desne strane lica.
Dok je čekao na prijem u bolnicu, dobio je temperaturu od 39°C, počeo je otežano gutati i imao je halucinacije.
Stanje mu se istog dana naglo pogoršalo, zbog čega je intubiran i smešten na odeljenje pedijatrijske intenzivne nege.
Potvrda besnila i smrtni ishod
Lekari s odeljenja za pedijatriju i dečje zdravlje Univerziteta u Manitobi izrazili su snažnu sumnju na besnilo.
Nekoliko dana kasnije, testovi su potvrdili da je dečak zaražen virusom besnila, a Kanadska agencija za inspekciju hrane identifikovala je soj virusa koji potiče od šišmiša.
Dečak je preminuo 17 dana nakon prijema u bolnicu. U izveštaju se navodi da nije imao istoriju alergija, kontakata s bolesnim osobama, ugriza krpelja niti je nedavno putovao van zemlje.
Besnilo je retko, ali prevencija je ključna
Zaraze besnilom izrazito su retke u Kanadi, gde je od 1924. godine zabeleženo 28 smrtnih slučajeva kod ljudi.
Kanadsko veterinarsko medicinsko udruženje ističe kako je to rezultat uspešnih programa vakcinisanja.
Stručnjaci upozoravaju da svaki direktan kontakt čoveka sa šišmišom zahteva postekspozicijsku profilaksu – medicinski tretman koji se primenjuje odmah nakon moguće izloženosti zaraženoj životinji.
Nakon što se razviju simptomi, infekcija besnilom gotovo je uvijek smrtonosna, zaključuje se u izveštaju.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
