Srpska pravoslavna crkva 2. jula obeležava uspomenu na Svetog apostola Judu, Prepodobnog Pajsija Velikog i Svetog Jovana Šangajskog, svetitelje koji su svojim životom, podvizima i verom ostavili dubok trag u istoriji hrišćanstva.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen trojici velikih svetitelja – Svetom apostolu Judi, jednom od dvanaestorice Hristovih apostola, Prepodobnom Pajsiju Velikom, jednom od najznačajnijih pustinjskih podvižnika ranog hrišćanstva, i Svetom Jovanu Šangajskom, jednom od najpoštovanijih pravoslavnih svetitelja 20. veka. Njihov život obeležili su vera, smirenje, istrajnost i služenje Bogu, zbog čega ih Crkva i danas posebno poštuje.
Sveti apostol Juda
Sveti apostol Juda bio je jedan od dvanaestorice apostola Isusa Hrista, sin pravednog Josifa Obručnika i brat Svetog apostola Jakova. U svojoj sabornoj poslanici naziva sebe „slugom Isusa Hrista i bratom Jakovljevim“, pokazujući veliko smirenje i izbegavajući da ističe svoje srodstvo sa Gospodom. Crkveno predanje beleži da u početku nije razumeo Hristovu misiju, ali je kasnije postao jedan od njegovih najodanijih sledbenika i propovednika Jevanđelja.
Foto: Printscreen
Posle Hristovog vaskrsenja i Silaska Svetog Duha, Sveti Juda propovedao je hrišćanstvo u Judeji, Samariji, Galileji, Siriji, Arabiji, Mesopotamiji i Jermeniji, šireći veru među mnogobošcima. Predanje kaže da je stradao mučeničkom smrću u predelima oko Ararata, gde je zbog propovedanja Hrista bio razapet na krst i potom ubijen strelama, zbog čega ga Crkva poštuje kao velikog apostola i mučenika.
Molitva:
„Videći te kao Hristovog rođaka, o Judo, i kao hrabrog mučenika, svešteno te hvalimo, jer si obmane demonske razorio i veru sačuvao: Zato danas svesvetu uspomenu tvoju praznujemo i oproštaj grehova tvojim molitvama zadobijamo.“
Prepodobni Pajsije Veliki
Prepodobni Pajsije Veliki bio je jedan od najpoznatijih egipatskih monaha i pustinjaka. Još pre njegovog rođenja majka ga je, prema predanju, zavetovala Bogu, a kasnije je postao učenik prepodobnog Pamba i jedan od najistaknutijih podvižnika svog vremena. Živeo je u neprestanoj molitvi, postu i duhovnoj borbi, nastojeći da se u potpunosti posveti Bogu.
Foto: Printscreen
Predanje svedoči da je imao dar prozorljivosti i činjenja čuda, kao i da je bio obdaren izuzetnom duhovnom snagom. Poznat je po strogom postu, pa se navodi da je neretko provodio po dve nedelje bez hrane, dok je jednom, prema svedočanstvu njegovih savremenika, izdržao čak sedamdeset dana ne okusivši ništa. Upokojio se oko 400. godine, a njegove mošti kasnije su prenete u manastir prepodobnog Isidora Pelusiota.
Sveti Jovan Šangajski
Sveti Jovan Šangajski, rođen kao Mihailo Maksimović 1896. godine u Rusiji, poticao je iz ugledne porodice srpskog porekla. Njegovi preci doselili su se u Rusiju u 18. veku, bežeći pred turskim osvajanjima, ali su sačuvali svest o svom srpskom poreklu i jeziku. Još od mladosti pokazivao je duboku privrženost veri i želju da svoj život posveti služenju Bogu i ljudima.
Foto: Spc
Kao episkop služio je u Šangaju, zapadnoj Evropi i San Francisku, gde je ostao upamćen po velikoj brizi za siromašne, bolesne, decu bez roditelja i izbeglice. Vernici ga smatraju velikim čudotvorcem i molitvenikom, a kanonizovan je 1994. godine. O svom životnom pozivu ostavio je i snažnu poruku: „Otkad znam za sebe, želeo sam da služim pravdi i istini. Moji roditelji razgoreli su u meni nepokolebljivu težnju da se borim za istinu, a duša se moja ushićivala primerima onih koji su žrtvovali svoj život za nju.“
Verovanja i običaji
Na dan Svetog Jude, prema narodnim vjerovanjima, ne preporučuje se obavljanje teških poslova, posebno na njivama. Smatra se da ovaj svetac štiti domaćinstva od nevolja i bolesti, pa se teži poslovi, poput žetve i drugih radova na polju, trebaju završiti pre njegovog dana. Takođe, preporučuje se da se na ovaj dan izbegavaju svađe i sukobi, kako bi godina bila berićetna i porodica sačuvana od nesreća.
UDARNA VEST.rs(Kurir.rs
