Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je danas da je, do sada, izdato 200.000 potvrda o upisu u javnu evidenciju u okviru Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostimai da je cilj da do kraja godine bude izdato između 800.000 i milion potvrda.
Govoreći na panelu „Uloga dijaspore u jačanju infrastrukturnih kapaciteta i razvoja Republike Srbije“ na Četvrtom vidovdanskom saboru „Jedinstvo i snaga – Srbija“ u Domu Vojske Srbije, Sofronijević je istakla dada su to, uglavnom, porodični stambeni objekti do 400 kvadrata.
„Građani imaju poverenje u svoju državu i o tome govori 2,5 miliona podnetih prijava po ovom zakonu i 200.000 potvrda koje je Agencija za prostorno planiranje i urbanizam do sada već izdala. Ali mi idemo dalje i plan je da se do kraja ove godine, dakle za nekih šest meseci od današnjeg dana, da bude rešeno oko između 800. 000 i milion podnetih prijava„, rekla je Sofronijević.
Ona je istakla da je za državu veoma važno da ima uređenu imovinsko-pravnu evidenciju na svojoj teritoriji.
„Vi danas u Republici Srbiji precizno i pouzdano znate ko je vlasnik svakog automobila, a nikako ne znate ko je vlasnik kuće, ekonomskog objekta, štale. Dakle, dodatno radimo na uređenju imovinsko-pravnih, odnosno svojinskih odnosa na celoj teritoriji Republike Srbije“, istakla je Sofronijević.
Dodala je da u tih 2,5 miliona objekata ne spadaju objekti javne namene koji su u javnoj svojini, od opštine pa do Republike, kao i verski objekti.
„Posebna radna grupa postoji sa Srpskom pravoslavnom crkvom, organizovana da i naše verske objekte vratimo u okvire zakona. I osnovna poruka, pored toga da svima omogućimo da kvalitetnije žive, je da imaju veću pravnu sigurnost, da imaju mogućnost da raspolažu svojom imovinom“, naglasila je ministarka.
Dodala je da je tim zakonom, pored pravne sigurnosti, vlasnicima data i mogućnost da se legalno priključe na struju, na vodu, na kanalizaciju, sve ono što do donošenja tog zakona nisu mogli, kao i da uzmu hipoteku na upisanu nepokretnost, da legalno dograde svoj objekat, da ga prodaju, da ga naslede njihova deca i unuci.
Sofronijević je rekla da je njeno ministarstvo više prepoznato po velikim infrastrukturnim projektima, naročito kada je kada je predsednik Aleksandar Vučić izneo program razvoja Srbije od 2025, odnosno 2026. do 2035. i kada da je pokrenut veliki investicioni ciklus.
Istakla je da je Srbija zemlja koja je imala razna iskušenja, mnogo više nego neke druge zemlje: bombardovanje, inflatorne krize, izbegličke krize, što je doprinelo da mnogo objekata bude i bez građevinskih dozvola.
„Međutim, Srbija je ozbiljna država i Srbija mora da planira razvoj i u teškim regionalnim i uopšte globalnim odnosima koji su trenutno u svetu.Ali Srbija planira unapred i upravo to je cilj iznošenja programa do 2035“, istakla je Sofronijević.
Govoreći o izgradnji infrastrukture, ona je navela da je u bivšoj Jugoslaviji izgrađeno ukupno 596 km auto-puteva i brzih saobraćajnica, a da je od 2012. godine do današnjeg dana izgrađeno 622 km puteva, auto-puteva i brzih saobraćajnica.
„Trenutno se u Srbiji gradi oko 380 km auto-puteva i brzih saobraćajnica, a plan za ovu godinu, do kraja godine, da se pusti negde oko 130 km novih auto-puteva i brzih saobraćajnica“, rekla je Sofronijević.
Dodala je daj e posebno važan završetak dva značajna koridora – Moravskog i Dunavskog.
„Moravski koridor je povezao auto-put Beograd-Niš i ‘Miloš Veliki’, ali je povezao i sve jedinice lokalne samouprave koje se nalaze između ta dva velika i značajna koridora. Tu živi negde oko pola miliona naših sugrađana. Za Vidovdan, ako Bog da, otvorićemo nova 24 kilometra na Moravskom koridoru i ostaće nam još jako malo do kraja godine i svi se radujemo tome“, rekla je ministarka.
Dodala je da će se posle izgradnje Moravskog koridora, za koji je rekla da će biti najširi put koji imamo, izuzetnog kvaliteta i potpuno digitalizovan, graditi i put dalje do Raške i Novog Pazara, a zatim i od Raške do Jarinja, zbog Srba u AP KiM.
„Drugi veliki koridor, čiji se završetak takođe planira, jeste Dunavski koridor. I on ide od izlaska sa auto-puta kod Požarevca sve do Golupca. I do kraja godine takođe ćemo jednu veliku deonicu od 27 kilometara završiti opet, uz Božiju pomoć, do 28. juna ove godine, do Vidovdana, i ostaje nam samo 9 kilometara u zoni Golupca da se i taj deo završi i da konačno povežemo jedan od najlepših delova naše zemlje, istočnu Srbiju, da bude dostupnija i sigurnija da se dođe i do Kladova i do Donjeg Milanovca i Brze Palanke i Tekije“, navela je ministarka.
Dodala je da, kada se završi Dunavski koridor, odmah počinje izgradnja nastavka Dunavskog koridora prema Brzoj Palanci, preko Donjeg Milanovca, što je oko 90 kilometara, a potom i povezivanje Kladova, Negotina i Brze Palanke.
Naglasila je da su, kada su u pitanju da paneuropski koridori, svi završeni.
Govoreći o železnici, ministarka je istakla da Srbija, jedina u ovom delu Evrope, ima brzu prugu od 200 kilometara na sat.
„Namerno ne kažem Balkan, nego kažem u ovom delu Evrope, jer kao što znate, graničimo se i sa zemljama koje su članice Evropske unije, poput Hrvatske, Bugarske, Mađarske i Rumunije. Ta pruga je operativna od oktobra prošle godine i za putnički saobraćaj, i očekujemo, zbog dešavanja u Mađarskoj, da i mađarska strana završi svoj deo posla i da pustimo u saobraćaj Beograd, preko Subotice do Budimpešte, za oko tri sata“, rekla je Sofronijević.
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka privrede Adrijana Mesarović, odgovarajući na pitanje jednog učesnika panela o subvencijama za proizvođače i izvoznike meda, rekla je da njeno ministarstvo ove godine raspisalo poseban konkurs za proizvođače meda, zatim poseban konkurs za preradu voća i povrća, odnosno onih koji baš proizvode džemove, pekmeze i sve one proizvode koji su krajnji proizvodi od prerade voća.
Mesarović, koja je na panelu bila samo posmatrač, rekla je da su to uradili zato što je predsednik Aleksandar Vučić, zahvaljujući svom ličnom odnosu sa predsednikom Sijem Đinpingom, omogućio da pre dve godine stupi na snagu, a prethodno se i potpiše, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom.
„To tržište pruža ogromne prilike za našu privredu i za uopšte sve one kompanije koje su izvozno orijentisane ili one koje mogu da postanu izvozno orijentisane i da izađu na tako veliko tržište. Ja sa ponosom ističem da je, recimo, med proizvod koji je u potpunosti liberalizovan, i koji je veoma konkurentan i naišao na jedno veliko interesovanje kineskih krajnjih potrošača, i iz dana u dan nam se povećavaju velike porudžbine“, navela je Mesarović.
Ona je pozvala proizvođača da dođe u njeno ministarstvo i da održe sastanak.
„Ministarstvo privrede primarno je orijentisano ka tome da obezbedi podsticajna sredstva, da obezbedi sve ono što dalje može da afirmiše i stimuliše vaše poslovanje, odnosno ukupan kapacitet, obima proizvodnje poveća, da postanete konkurentniji, da automatizujete određeni proces, ali pre svega da afirmišemo i budemo tu za vas kao jedni pouzdani partneri, kao neko ko je nosilac te probojne aktivnosti izvoza na tako veliko tržište“, istakla je Mesarović.
Naglasila je da Srbija ne može da pokrije tako veliko tržište kao što je kinesko, ali da bi proizvođači trebalo da se udruže, jer je, kako je rekla, naš med je veoma konkurentan kad su u pitanju i kvalitet i cena.
„Samo prošle godine smo izvezli tone i tone, hiljade tona, kada je u pitanju proizvodnja meda i drugih proizvoda, sa velikim potencijalom širenja. Delegacija koju je predvodio predsednik Vučić razgovarala je tamo sa novim velikim sistemima kad su u pitanju trgovinski lanci i e-trgovine, gde želimo da plasiramo i naša vina, rakije, destilate, med, džemove, smrznute maline, smrznuto voće i povrće, sve ono što je naišlo na veliku tražnju u Narodnoj Republici Kini“, istakla je Mesarović.
Naglasila je da su konkursi Ministarstva privrede nikada jednostavniji i da se menjaju samo tako da svake godine jednostavniji i sve više i više dostupni privrednicima u smislu lakšeg razumevanja.
„O svim podnetim zahtevima se odlučuje u roku od neke nepune dve nedelje. U administrativnom smislu smo toliko sve ubrzali i pojednostavili da nikada viši obim sredstava nije plasiran. Samo 2025. godine je, računajući kreditna sredstva, Fonda za razvoj po kamatnoj stopi od 2,5 odsto i bespovratna sredstva, više od pet milijardi dinara plasirano ka malom sektoru, i to upravo ka porodičnim kompanijama i ka kompanijama koje zapošljavaju članove porodice“, rekla je ministarka.
Ministar bez portfelja zadužen da prati stanje, predlaže mere i učestvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom Đorđe Milićević istakao je da svaka lokalna samouprava u Srbiji ima određen broj ljudi koji živi u dijaspori i da bi trebalo da ima spisak tih ljudi i odeljenje koje će se baviti njima.
On je naveo primer opštine Veliko Gradište koja ima 15.000 stanovnika, a 5.000 živi van nje.
„Dragan Milić, predsednik opštine, prepoznao je na pravi način potencijale dijaspore i napravio, u okviru opštinske uprave, odeljenje koje se bavi samo dijasporom. Odeljenje koje ima za zadatak i za cilj da sublimira bazu podataka ljudi koji u tom trenutku žive van Velikog Gradišta“, naveo je Milićević.
On je istakao da ti ljudi imaju iskustvo i znanje.
„Možete da ih pozovete i da porazgovarate, i možda će vam dati određenu sugestiju i predlog, a znam da su uvek spremni da daju određene sugestije i predloge“, naglasio je ministar.
On se založio i za to Privredna komora Srbije mapira najveći deo naših uspešnih poslovnih ljudi koji uspešno posluju van Srbije i da se napravi veliki poslovni forum gde će objediniti predstavnike lokalne samouprave i naše uspešne ljude, dok bi predstavnici lokalne samouprave mogli da predstave svoje potencijale i da pokušaju da zainteresuju uspešne poslovne ljude da ulažu u opštine i gradove.
Jelena Urukalo iz Ministarstva turizma rekla je da dijaspora može da bude snažan partner u razvoju ruralnog turizma ne samo kao investitor, već i kao ambasador Srbije u svetu.
„Ljudi koji žive u inostranstvu često najbolje razumeju današnje potrebe stranih turista, žudnju za autentičnim turističkim doživljajima, gde su lokalna hrana, priroda u prvom planu. Srbija to ima, naš zadatak je da to sistemski razvijamo i da učinimo još dostupnijim i vidljivijim“, rekla je Urukalo.
Dodala je da istovremeno žele da ohrabre našu dijasporu da prepozna potencijal ulaganja u ruralni turizam Srbije, ali ne samo kao dobru i održivu poslovnu priliku, već kao povratak svojim korenima, kao povratak porodičnoj tradiciji i očuvanju veze sa zavičajem.
„Uvereni smo da zajedničkim ulaganjem države, lokalne zajednice i naše dijaspore možemo da ostvarimo snažan, konkurentan ruralni turizam koji će biti na ponos čitave Srbije. Zato želimo da pošaljemo jasnu poruku: Srbija je otvorena za saradnju, za nove investicije, za zajedničke projekte, a sve u cilju da doprinesemo ravnomernom razvoju svih naših krajeva“, poručila je Urukalo.
Ona je naglasila da Srbija danas razvoj ruralnog turizma ne posmatra samo kao razvoj jedne privredne grane, već kao mehanizam za oživljavanje lokalnih zajednica, zadržavanje stanovništva, pre svega omladine u manjim mestima, ali i pokretanje investicionog ciklusa u čitavoj zemlji.
„Upravo zato se, paralelno sa razvojem turističke ponude, realizuju značajni infrastrukturni projekti o kojima smo upravo slušali, dakle izgradnja i rekonstrukcija puteva, komunalna infrastruktura, digitalna povezanost i unapređenje javnog sadržaja, jer, da se složimo, nema održivog i konkurentnog turizma bez dobre infrastrukture i kvalitetnih uslova za život i aktivnosti“, navela je Urukalo.
Dodala je da Ministarstvo turizma i omladine već treću godinu za redom sprovodi program podrške razvoja ruralnog turizma, sa jasnim ciljem da se objekti vrste seosko-turističko domaćinstvo, etno kuće i salaši postanu ekonomski održiva, moderna i konkurentna turistička ponuda Republike Srbije.
Kako je rekla, rezultati su već opipljivi i pre donošenja uredbe o podsticajima u ruralnom turizmu i sistemske podrške, u Srbiji je bilo registrovano 660 objekata vrste seosko-turističko domaćinstvo, a sada ih ima nešto više od 1.880.
„Ministarstvo je, u prvoj godini, što se tiče podrške razvoja ruralnog turizma opredelilo 150 miliona dinara, druge godine 265 miliona, a ove godine je takođe opredeljeno 150, s tim što konkurs sada još u završnoj fazi“, navela je Urukalo.
Milan Čukić iz Privredne komore Srbije rekao je da je PKS pokrenula digitalni katalog izvoznika, gde privrednici iz Republike Srbije imaju priliku da se na jedinstvenoj platformi predstave celom svetu.
„To je upravo prilika da kroz naše ambasade, kroz naša predstavništva, kroz naše događaje, poslovne forume, velike brojeve delegacija koje imamo, kako u Evropi, tako i u celom svetu, da se naši izvoznici predstave, da dođu, da na to neko tržište mogu da nastupe. Ono što je veoma bitno, što vi možete usmeriti vaše prijatelje i poznanike upravo na te digitalne alate koje mi razvijamo“, rekao je Čukić.
Pored toga, kako je rekao, PKS je pokrenula platformu Poslovni atlas, takođe sa željom da se umreži poslovna zajednica Republike Srbije sa dijasporom.
„Poslovni atlas je već petu ili šestu godinu pokrenut, ali uvek ima prostora za nadogradnju. I tu smo da vas saslušamo, da svaku vašu sugestiju usmerimo ka rešavanju ne problema, nego izazova sa kojima se susrećemo“, rekao je Čukić.
UDARNA VEST.RS (Telegraf Biznis/Tanjug)
