Najmanje 52 gerilca poginula su u žestokim sukobima između dve suparničke naoružane grupe na jugoistoku Kolumbije.
Borbe se vode za kontrolu nad strateški ključnim područjem za proizvodnju i krijumčarenje kokaina, saopštila je frakcija Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije(FARC) koja učestvuje u sukobima.
Ovaj talas nasilja, najkrvaviji u poslednjih nekoliko meseci, dolazi u izuzetno osetljivom trenutku – uoči predsedničkih izbora koji se održavaju u nedelju. Kolumbijci izlaze na birališta kako bi izabrali naslednika levičarskog predsednika Gustava Petra, čiji su ambiciozni planovi o postizanju „totalnog mira” i pregovorima sa naoružanim grupama zapali u ozbiljne poteškoće.
Vojska poslata da zaštiti civile
Sukobi su izbili u džunglama departmana Gvijare, u blizini sela Baranko Kolorado. Ministar odbrane Pedro Sančez potvrdio je putem društvenih mreža da su borbe u toku, što je naknadno verifikovala i vojska. Ipak, zvanične državne institucije još uvek nisu iznele zvaničan broj žrtava.
„U region su hitno upućene vojne snage sa primarnim zadatkom da zaštite civilno stanovništvo koje se našlo na liniji vatre“, izjavio je ministar Sančez.
Sukob frakcija koje su odbacile istorijski mir
Borbe se vode između dve disidentske frakcije nekadašnjeg FARC-a. Na čelu jedne je Nestor Gregorio Vera, poznatiji kao Ivan Mordisko, dok drugu predvodi Aleksander Dijaz Mendoza, poznat pod nadimkom Kalarka Kordoba. Obe grupe su svojevremeno odbacile istorijski mirovni sporazum iz 2016. godine, kada je oko 13.000 boraca FARC-a položilo oružje.
Međutim, njihove trenutne pozicije prema državi se drastično razlikuju:
Frakcija Kalarke Kordobe trenutno učestvuje u mirovnim pregovorima sa Petrovom administracijom.
Frakcija Ivana Mordiska nalazi se u otvorenom ratu sa vlastima, nakon što je vlada suspendovala bilateralni prekid vatre sa ovom grupom zbog kršenja sporazuma.
Primirje sa državom, ali ne i među klanovima
Najveća disidentska grupa FARC-a, poznata kao Glavni centralni štab, prošle sedmice je najavila obustavu vojnih operacija protiv državnih snaga bezbednosti u periodu od 20. maja do 10. juna, kako bi izbori protekli mirno. Sličan potez povukli su i pobunjenici iz Nacionalne oslobodilačke armije (ELN).
Ipak, ispostavilo se da ovo primirje ima veliku šupljinu. Odluka o obustavi vatre odnosila se isključivo na sukobe sa vojskom i policijom, ali ne i na unutrašnje teritorijalne ratove između suparničkih gerilskih grupa koje se bore za prevlast nad unosnim rutama šverca narkotika.
Šest decenija nasilja Oružani sukob u Kolumbiji traje duže od 60 godina. Tokom decenija, konflikt je evoluirao u rat koji se finansira prvenstveno trgovinom kokainom i ilegalnim rudarenjem. Prema zvaničnim podacima, u ovom višedecenijskom nasilju poginulo je više od 450.000 ljudi, dok su milioni unutar zemlje raseljeni.
UDARNA VEST.rs (Telegarf.rs, Reuters)
