Umesto dosadašnjih nešto više od 13 hiljada, nova granica iznosi 18 hiljada dinara prihoda po članu domaćinstva. Iznos dečjeg dodatka je 4.415 dinara. Cenzus smo promenili, jer se promenila minimalna zarada, objasnila je za RTS ministarka za brigu o porodici Jelena Žarić Kovačević.
Povećan je cenzus za dečji dodatak. Umesto dosadašnjih nešto više od 13 hiljada dinara, nova granica iznosi 18 hiljada dinara po članu domaćinstva. Cenzus predstavlja ukupan mesečni prihod po članu porodice, ostvaren u tri meseca koji prethode mesecu u kojem je podnet zahtev. Iznos dečjeg dodatka je oko 4.000 dinara.
Ministarka za brigu o porodici Jelena Žarić Kovačević ističe da je u aprilu 86.835 roditelja, odnosno 166.049 dece, primilo dečji dodatak, što znači da je isplaćeno više od 802 miliona dinara.
„Cenzus smo promenili, jer se promenila minimalna zarada. U trenutku kada smo promenili minimalnu zaradu shvatili smo da je određeni broj ljudi izgubio pravo na dodatak, a mi to ne želimo. Zbog toga smo cenzus podigli sa 13 na 18 hiljada dinara i na taj način smo vratili pravo ljudima koji su ga na mesec ili dva izgubili“, objasnila je Žarić Kovačević.
Navela je da je za dečji dodatak izdvojeno 950 miliona dinara.
„Mi ćemo se sa tih 950 miliona dinara vratiti na broj korisnika, odnosno dece, koji smo imali pre uvećanja minimalne zarade“, istakla je Žarić Kovačević.
Ministarka navodi da postoji redovni, ali i uvećani cenzus.
„Redovni cenzus je upravo 18 hiljada dinara koji smo mi sada uvećali, ali sa uvećanjem redovnog cenzusa doprineli smo da se uveća i takozvani uvećani cenzus“, kaže Žarić Kovačević.
Navodi da se uvećani cenzus odnosi na karakteristične porodice.
„Trideset odsto od 18 hiljada se uveća za jednoroditeljske porodice. Dakle cenzus se ne vezuje na iznos, već na pravo. Iznos dečjeg dodatka je 4.415,83 dinara“, objasnila je ministarka.
Istakla je da su svi dosadašnji korisnici još uvek u sistemu, ali da je potrebno da odu u svoju opštinu i podnesu zahtev.
„Zahtevi se podnose Gradskoj upravi sa dokumentima koje bi trebalo priložiti. To su dokumenti koji dokazuju lični status, kao što je lična karta, izvod iz matične knjige rođenih, državljanstva, ali i potvrda iz škole za decu koja su na redovnom školovanju“, objasnila je Žarić Kovačević.
Dodaje da postoji mogućnost podnošenja zahteva preko e-Uprave (e-Pisarnice).
„Ako neko pogreši sa podnošenjem zahteva ili pošalje zahtev upravi koja nije zadužena za tu situaciju, taj državni organ je dužan da zahtev sprovede dalje nadležnom organu. Ne radi se više o čekanju od nekoliko meseci“, navodi ministarka.
Na pitanje o napretku Alimentacionog fonda, ministarka kaže da u ovom trenutku ima 817 dece koja primaju alimentaciju iz tog fonda.
„Utrošili smo oko 40 miliona dinara, ali opredelili smo oko 100 miliona za taj fond i ima novca za sve„, zaključila je Žarić Kovačević.
UDARNA VEST.rs(Telegraf.rs/RTS)
