Aleksandra Mladenović započela je karijeru jako mlada, te je priznala šta joj je najviše nedostajalo i šta je ono što ju je oblikovalo kroz život.
Aleksandra Mladenović prisetila se detinjstva i prvih koraka na estradi.
Kako je sama navela, odrasla je na muzičkoj sceni, te joj je na neki način ukradeno detinjstvo jer je kao jako mala počela da peva i radi.
„Nedostajalo mi je igranje sa lutkicama“
Pevačica je otkrila šta joj je nedostajalo.
– Nedostajalo mi je igranje sa lutkicama, sa društvom. Uvek budem odsutna kad neko slavi rođendan, kad je neko slavlje ja opet nisam tu. Ceo život polazi iz detinjstva, kako kreneš, sve posle dođe na naplatu kasnije. Meni je došlo tako što sam tražila ljubav u pogrešnim muškarcima, jer sam želela ljubav pošto poto – govorila je pevačica za TV Adria i dodala:
– Kod nas je u kraju drugačije, nema tolilo ljubljenja, grljenja kao danas što moj brat radi sa svojom decom. Za taj neki vid dodira uvek je bio potreban neki povod… Ja sam sazrela u odgovornu osobu, ali sam u duši i dalje devojčica.
Surovi početak karijere
Aleksandra se podsetila i perioda takmičenja.
– Ja sam tri puta ispadala pred samo finale, tek četvrti put sam uspela.U jednom trenutku sam bila i razočarana i odustala sam… Drago mi je što nisam prošla tada jer nisam bila dovoljno zrela. Nije samo dovoljno pevanje, već vladanje scenom i postoji tu još mnogo faktora. Kroz to takmičenje sam sazrela i izgraila svoj identitet – govorila je Aleksandra za Adria TV i dodala:
Vidi galeriju
Aleksandra Mladenović Foto: Printscreen/Instagram
– Uvek sam imala tremu, tresla sam se. Kad vidiš sve one kamere, ljude, pevače koje si do tada gledao samo na televiziji, nije ti svejedno.
„Posle trećeg ispadanja počela je da mi se koči leva strana“
Pevačica je priznala da je oduvek imala podršku svojih najmilijih koji su prodavali lubenice da bi obezbedili sve što treba.
– Tada je bilo mnogo teže nego sada. Nije bilo toliko društvenih mreža, morali smo da vodimo navijače. Moji su sve to plaćali, bilo je finansijski teško i u svakom smislu. Zahvalna sam im što su uvek bili uz mene i što su mi davali vetar u leđa. Posle trećeg ispadanja, počela je da mi se koči leva strana i leva ruka. Sve mi se vrtelo, ogroman strah, imala sam osećaj da ću da se srušim. Shvatila sam da sam postala ankciozna, to tada nije bilo toliko ni rasprostranjeno. Nekako sam to sredila kasnije, radila sam na tome.
UDARNA VEST.rs(kurir)
