Dok svet fascinirano prati napredak veštačke inteligencije, od pametnih asistenata do sistema koji pišu, crtaju i analiziraju brže od čoveka, u senci tehnološke revolucije raste problem o kojem se donedavno gotovo nije govorilo – ogromna potrošnja energije potrebna da bi AI uopšte funkcionisao.
Stručnjaci sada upozoravaju da bi digitalna revolucija mogla imati ozbiljnu energetsku cenu, mnogo veću nego što se ranije procenjivalo jer pitanje koje se sve češće postavlja nije više samo šta veštačka inteligencija može, već koliko nas njeno širenje zapravo košta.
Iza svakog jednostavnog pitanja upućenog chatbotu ili generisane slike krije se složen proces koji se odvija u ogromnim data centrima, gde hiljade servera rade neprekidno i troše ogromne količine električne energije. Ono što korisniku deluje kao trenutni odgovor od nekoliko sekundi, u pozadini zahteva računarsku snagu koja se meri na nivou čitavih industrijskih postrojenja.
Infrastrukturni izazov sa kojim ćemo u budućnosti morati da se nosimo
Posebna pažnja usmerena je na trening velikih AI modela, jer se oni ne razvijaju samo jednom, već se stalno nadograđuju, testiraju i obučavaju na nezamislivim količinama podataka. Taj proces zahteva ogromne serverske klastere koji danima ili nedeljama rade punim kapacitetom, a uz to troše i dodatnu energiju na hlađenje kako bi sistemi uopšte mogli da funkcionišu. Mnogi stručnjaci smatraju da je upravo hlađenje jedan od skrivenih energetskih troškova o kojima se premalo govori.
Kako raste upotreba veštačke inteligencije, tako rastu i data centri, a sa njima i potreba za strujom, vodom i infrastrukturom koja ih održava. U novim analizama upozorava se da bi AI mogao postati jedan od velikih potrošača električne energije u narednoj deceniji, posebno kako kompanije masovno uvode AI u pretragu, kancelarijski softver, medicinu i industriju.
Posebno zabrinjava činjenica da mnogi korisnici nisu ni svesni da svakodnevna upotreba AI servisa ima realan fizički trošak, jer digitalni svet često deluje apstraktno i nevidljivo. Međutim, iza svakog modela stoje hale pune servera, kablova i rashladnih sistema koji troše resurse u ogromnim količinama zbog čega se sve češće govori da veštačka inteligencija nije samo softverska revolucija, već i infrastrukturni izazov.
Bojazan da energetske mreže neće lako ispratiti tempo razvoja
Velike tehnološke kompanije već ulažu milijarde u nove data centre, a paralelno raste zabrinutost da energetske mreže možda neće lako pratiti taj tempo. U pojedinim zemljama već se vode debate da li nagli rast centara za obradu podataka vrši pritisak na elektroenergetske sisteme i može li u budućnosti dovesti do problema sa snabdevanjem.
Još jedna tema koja izaziva pažnju jeste potrošnja vode, jer mnogi data centri koriste ogromne količine vode za hlađenje servera, što otvara dodatna pitanja održivosti. Kritičari upozoravaju da se ne govori dovoljno o tome koliko fizičkih resursa troši digitalna infrastruktura koju korisnici doživljavaju kao gotovo bestežinsku.
Neki stručnjaci porede rast AI infrastrukture sa ranim danima industrijske revolucije, tvrdeći da svet možda ponavlja isti obrazac, odnosno da fascinacija inovacijom dolazi pre ozbiljnog suočavanja sa njenim posledicama. Razlika je u tome što se ovaj put dim ne vidi iz fabričkih dimnjaka, već se energetski pritisak krije iza ekrana i algoritama.
U fokusu tzv. zelena veštačka inteligencija
U tehnološkom sektoru sada se sve više govori o “zelenoj veštačkoj inteligenciji”, odnosno pokušajima da modeli budu efikasniji i troše manje energije. Razvijaju se novi čipovi, optimizovani sistemi i metode koje bi mogle smanjiti energetski otisak bez usporavanja razvoja, ali pitanje je da li će efikasnost pratiti eksplozivan rast potražnje.
Jer paradoks je upravo u tome što i ako AI postane štedljiviji, masovna upotreba može neutralisati tu uštedu, pošto će broj korisnika i primena nastaviti da raste. To je isti efekat koji se ranije viđao sa drugim tehnologijama, što postanu efikasnije, koriste se još više, te zbog toga deo stručnjaka upozorava da samo optimizacija možda neće biti dovoljna.
Ne bismo plaćali AI direktno, već bi trošak mogao da se prelije kroz skuplju struju
Sve češće se postavlja i pitanje da li bi budući razvoj AI mogao uticati i na cenu struje, posebno ako potražnja data centara nastavi snažno da raste. U takvom scenariju, upozoravaju stručnjaci, posledice ne bi morale ostati samo na velikim tehnološkim kompanijama, već bi mogle da se preliju i na obične potrošače, kroz skuplju energiju, veća ulaganja u mrežu ili nove troškove održavanja sistema.
Upravo zbog toga pojedini analitičari spekulišu da bi, ukoliko digitalna infrastruktura nastavi da “guta” struju ovim tempom, i domaćinstva u Srbija jednog dana mogla indirektno da osete posledice kroz više račune za električnu energiju.
Drugi način na koji bi se to moglo odraziti jeste kroz potrebu za ogromnim ulaganjima u novu energetsku infrastrukturu, jer ako digitalna industrija troši više, sistem mora da proizvodi i prenosi više struje, a takvi troškovi se, upozoravaju analitičari, često dugoročno prelivaju na potrošače, bilo kroz cenu energije, bilo kroz druge naknade koje građani plaćaju.
Zbog toga se i pominje scenario da građani ne bi plaćali AI direktno, već bi trošak mogao da se prelije kroz skuplju struju, kao kada rastu cene energenata ili se povećavaju troškovi održavanja sistema. Upravo zato se sve češće postavlja pitanje da li bi razvoj veštačke inteligencije jednog dana mogao da se oseti i na računima za struju u domaćinstvima.
UDARNA VEST.RS (Kurir)
