Od školske 2027/2028. minimalni broj bodova za upis u gimnazije biće 70, a za stručne i umetničke škole 60, umesto dosadašnjih 50, što donosi strože uslove i veću konkurenciju među budućim srednjoškolcima
Drastična promena očekuje buduće srednjoškolce i to već od školske 2027/28. godine kada se prag za upis u gimnazije i stručne četvorogodišnje škole podiže za čak 20 bodova, te će da bi neko imao pravo da upiše gimnaziju biti neophodno najmanje 70 bodova, a stručnu i umetničku školu najmanje 60, saznaje Kurir!
Ova značajna promena donosi strože uslove za upis te se očekuje da će značajno pooštriti konkurenciju među svršenim osmacima. Kako se navodi u dopisu koji je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković uputio direktorima srednjih škola, a u koji je Kurir imao uvid, pripremljen je niz mera, među kojima je najvažnija ona koja se tiču upravo upisa.
– Počev od školske 2027/2028. godine, doći će do promene Pravilnika o upisu učenika u srednju školu, u delu koji propisuje minimalni broj bodova za upis i to: najmanje 70 bodova po osnovu uspeha na završnom ispitu i opšteg uspeha od šestog do osmog razreda osnovne škole za upis u gimnazije i najmanje 60 bodova po osnovu uspeha na završnom ispitu i opšteg uspeha od šestog do osmog razreda osnovne škole za upis u četvorogodišnje obrazovne profile u srednjem stručnom i umetničkom obrazovanju – navodi se u dopisu Ministarstva prosvete, koje je potpisao Vuk Stanković.
Sada je važeće pravilo da rangiranje radi upisa u gimnaziju ili stručnu školu u trajanju od četiri godine stiče kandidat koji je ostvario ukupno najmanje 50 bodova, a ono će naredne godine da bude izmenjeno. Podsetimo, na osnovu opšteg uspeha kandidat može da ostvari najviše 60 bodova, a na završnom ispitu najviše 40 bodova. Na testovima iz srpskog i matematike maksimum je 14 bodova, a na izbornom 12 bodova.
Za učenike osmog razreda koji završni ispit polažu 15, 16. i 17. juna ove godine ova novina se ne odnosi, s obzirom na to da je u dopisu primena novog Pravilnika o upisu naznačena školska 2027/28. godina.
Iz Ministarstva prosvete navode za Kurir da predložene izmene Pravilnika o upisu učenika u srednje škole imaju za cilj unapređivanje kvaliteta obrazovnog procesa i postignuća učenika.
– Do sada je minimalni prag za upis u gimnazije, kao i na četvorogodišnje obrazovne profile u srednjem stručnom i umetničkom obrazovanju i vaspitanju bio 50 bodova. Međutim, u praksi se pokazalo da je ovaj prag nedovoljno selektivan, te je omogućavao upis učenika sa relativno niskim postignućima i predznanjem na obrazovne programe koji su po svojoj prirodi zahtevniji, što je za posledicu imalo otežano praćenje nastavnog procesa, povećani rizik od školskog neuspeha i napuštanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja, kao i otežan rad nastavnika u pogledu usklađivanja nastavnog procesa različitim potrebama i nivoima prethodnih znanja učenika. Uvođenjem višeg minimalnog praga teži se smanjivanju ovog jaza, ali i usklađivanju obrazovne ponude sa potrebama tržišta rada.
Da je povećanje praga za upis pozitivno smatra predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić.
– To je na neki način dobro u smislu da će izuzetno dobri đaci da se upisuju u gimnazije i srednje stručne škole. Ono od čega strahujem, jeste to da bi moglo doći do gašenja nekih gimnazija i srednjih stručnih škola u unutrašnjosti Srbije koje su već poluprazne – rekao je Antić za Kurir i dodao:
– Mislim da će ovo naterati decu da više uče i postižu bolje rezultate. Sve strukture, od roditelja do učenika, pa i same škole, će morati da se mnogo više angažuju da se uspeh poboljša i da učenici dođu u školu koju žele i koju hoće.
Irena Brajović, direktorka Osme beogradske gimnazije, istakla je za Kurir da je opterećenje učenika u Srbiji veliko.
– Kada se napravi razlika između fonda časova u Srbiji i zemljama EU, zaključak je da naši učenici imaju više časova redovne nastve, da za razliku od drugih obrazovnih sistema umesto četiri do šest nastavnih predmeta naši učenici imaju i do 18 nastavnih predmeta u gimnaziji. To predstavlja veliki pritisak na učenike i u narednom periodu neophodno je izvršiti rasterećenje. Učenici sada imaju dva izborna predmeta koja biraju od četiri, a ova novina predviđa da će imati jedan izborni predmet i da će birati od dva. Svaka škola će određivati koje će izborne predmete ponuditi učenicima..
UDARNA VEST.rs(kurir)
