Mitrovdanske, ili zimske zadušnice, spadaju među najvažnije dane sećanja na preminule u pravoslavnoj tradiciji. Obeležavaju se u subotu pred Mitrovdan, koji pada 8. novembra, a posvećene su svim upokojenima — onima čije ime još odzvanja u molitvama, i onima kojih se sećamo ćutanjem.
Zadušnice su trenutak kada se granica između sveta živih i sveta onih koji su otišli čini tanjom. To nije dan tuge, već dan poštovanja i zahvalnosti, kada porodica okupljena oko sveće i pšenice ponovo povezuje sve generacije.
Značenje i običaji
U pravoslavlju, subota je dan mrtvih, jer se tada i sam Hristos odmarao u grobu. Zato se zadušnice uvek obeležavaju subotom — a Mitrovdanske, kao poslednje u godini, posebno su važne.
U ranim jutarnjim satima, ljudi odlaze u crkvu, pale sveće za duše preminulih, a na oltar donose koljivo (žito), vino i pomen sa imenima pokojnika. Sveštenik čita molitve, a miris tamjana ispunjava prostor. Nakon toga, mnogi odlaze i na groblje — čiste grobove, pale sveće i u tišini razgovaraju sa onima kojih više nema, ali koji su i dalje tu, u srcima.
Veruje se da se na zadušnice ne rade teški poslovi, ne pere, ne šije i ne kuva ništa „za sutra“, već se dan posvećuje molitvi, sećanju i miru u domu.
Šta se priprema za Mitrovdanske zadušnice
Kao i svaki sveti dan u našem narodu, i zadušnice imaju svoje trpeze, ali one su skromne i simbolične. Hrana se ne sprema za gozbu, već kao znak zahvalnosti i milosti prema dušama pokojnika.
Koljivo (žito)
Najvažniji deo pomena. Kuvano pšenično zrno simbolizuje vaskrsenje i večni život — kao što zrno mora da umre u zemlji da bi donelo novi plod, tako i čovek prolazi kroz smrt da bi zadobio život večni. U koljivo se dodaje mleveni orah, šećer i malo cimeta, a po nekima i med, „da život pokojnika bude sladak u večnosti“.
Crno vino
Koristi se za prelivanje grobova i u crkvi, kao simbol Hristove krvi, večnosti i zajedništva.
Pogača ili slavski kolač
U mnogim krajevima, domaćice mese posnu pogaču bez jaja i mleka. Ona se lomi, ne seče, jer se veruje da deljenje pogače donosi mir i blagoslov.
Pasulj, kupus, krompir i riba
Pošto zadušnice često padaju u vreme posta, sprema se posna hrana: kuvani pasulj, kupus s pirinčem, pečeni krompir, posne pite s orasima, med, suvo voće, kompoti i riblji paprikaš. Sve se to često nosi i na groblje, da se podeli sa komšijama i siromasima – „za dušu pokojnika“.
Mitrovdanske zadušnice označavaju i zatvaranje godišnjeg kruga – priroda se povlači u zimu, dani postaju kraći, i sve što je živelo sada prelazi u spokoj. U tom duhu, i mi se tih dana povlačimo u tišinu, sećamo se i praštamo.
Kaže se:
„Ko se seća, taj voli. Ko voli, taj ne zaboravlja.“
I zato, dok se iznad sveće vijori tanak dim, a dom zamiriše na kuvano žito i tamjan, znamo da su naši stari i dalje tu – u svakoj molitvi, u svakom sećanju, i u svakom zrnu koje nikne.
UDARNA VEST. RS
