Beograd, 6. maj – Danas se širom Srbije i srpskih zajednica u svetu proslavlja Đurđevdan, jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Svetom Đorđu, velikomučeniku i zaštitniku hrišćanske vere. Ovaj praznik, koji nosi duboko ukorenjene narodne običaje i verovanja, obeležava se s posebnim poštovanjem i pažnjom, naročito u ruralnim sredinama.
Đurđevdan je praznik prolećnog buđenja, zdravlja i obnove. Tradiocionalno, u ranu zoru, ljudi širom zemlje izlaze da beru lekovito bilje – najčešće zdravac, đurđevak, koprivu i dren – koje se plete u venčiće i stavlja na vrata kuća, oko prozora, kapija i torova kako bi doneli zdravlje, plodnost i zaštitu.
Jedan od najstrožih običaja, koji se vekovima poštuje, jeste kupanje ili umivanje u jutarnjoj rosi. Veruje se da rosa na Đurđevdan ima lekovita svojstva i da onaj ko se u njoj umije, ostaje zdrav tokom cele godine. Ovaj običaj naročito poštuju mlade devojke koje žele zdravlje i lepotu.
Posebne tradicije gaje se i na jugu Srbije, posebno u Vranju, gde se na ovaj dan ljudi umivaju vodom u koju je potopljen zlatni dukat i đurđevdansko cveće, kako bi prizvali blagostanje i uspeh. Ovi običaji često se prenose isključivo usmenim putem i poznati su samo lokalnom stanovništvu.
Uz praznik se vezuju i brojne narodne izreke, a jedna od najpoznatijih glasi:
„Đurđevdanak – hajdučki rastanak!“,
koja potiče iz vremena kada su se hajduci na ovaj dan razilazili iz planina da bi se vratili životima u dolinama.
Za mnoge Srbe, Đurđevdan ima i lični značaj, jer se slavi kao krsna slava, ali i kao dan okupljanja porodice i zajedništva. U crkvama se služe liturgije, a domovi mirišu na jagnjetinu i đurđevdanske venčiće.
Đurđevdan nas podseća na snagu vere, prirode i zajedništva, a njegova simbolika ostaje jednako živa u srcima vernika – gde god se oni nalazili.
UDARNA VEST.rs
