Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ugostio je studente koji hoće da uče i koji već danima kampuju u Pionirskom parku.
– Sagledao sam svih 5 zahteva, nažalost kao što znate nije sve u našim rukama zato što postoji, rekao bih, u najmanju ruku permanentno ometanje izvođenja nastave, vaš osnovni zahtev nažalost nismo u stanju da ispunimo.
On je rekao da mu je žao što se smrzavaju i šta moraju da trpe svakoga dana, pritiske, uvrede.
Student Miloš Pavlović obratio se predsedniku.
– Dolazimo i situaciju da nas prima predsednik Srbije, a rektori i dekani se prave da ne postojimo, kao da smo studenti drugog reda.
– Želimo iskreno da vam kažemo: svaka vam čast, jer niko u ovoj zemlji do sada, počevši od rektora do dekana, svima smo pisali, poštovani predsedniče, ali jedino se javio nenadležan, ovi nadležni se ne javljaju. I mi dolazimo u situaciju da nas prima predsednik Republike, a rektori, dekani, ne samo da kažu nećemo da vas primimo, nego ćute, prave se da ne postojimo. Kao da smo studenti drugog reda. Možda znamo da bi trebalo da se prikladno obučemo i izvinjavamo se na tome. Takođe, želeli bismo da vas pitamo kao predsednika Republike, osobu koja ima najveći legitimitet u ovoj zemlji. Sa kime da razgovaramo kada niko neće? Ko će da nas sasluša? Specifična je situacija.
– Mislim da smo na početku ove krize kada se sve dogodilo pred 1. novembrom, već 3. novembra imali nasilne proteste u Novom Sadu. Što nije vaše da se svega toga setite, da sve to morate da zapamtite. Dugo nismo razumeli prirodu svega što se dešava oko nas, hteli smo da učinimo sve što možemo.
– Dakle, onda su mi rekli, evo, sada ispunjavamo zahteve, tada su mnogi stajali ispred, zviždali, kod nenadležnog, tada sam izgledao da sam nadležan, kada su shvatili da smo zahteve suštinski ispunili, ja sam još te večeri rekao, nekoliko dana pre toga shvatio sam da je u pitanju, ovo je obojena revoluciju i ne krijem ništa pred vama, rekao sam da ti zahtevi, ma koliko puta bili ispunjeni, neće biti prihvaćeni da su ispunjeni. Nažalost, bio sam u pravu. Ono što mene zanima i neću vas zamarati problemima sa kojima se suočavam, o tome ću da govorim sutra na jednom obraćanju građanima, mene interesuje samo, pošto sad znam da ne možete da učite sve i da hoćete, ne može se usloviti, mene interesuje kada bi se počelo 1. ili 5. aprila, postoji li mogućnost da mi vi kažete, ne ulazim u formalnosti, postoji li mogućnost da se spasi ova godina ili ne? Dakle, može li da se to nekako sažme gradivo i da se onda izlazi, ako ne u aprilski, onda u junski, septembarski, oktobarski rok, da dodamo još neki rok, da razgovaramo sa univerzitetima. Ako postoji bilo kakva šansa, onda ću i dalje reći i boriti se za to zajedno sa svima da pokušamo da sačuvamo ovu godinu. Ako vidim da oni koji teraju studente u proteste, u stvari ne haju i ne mare uopšte za to, hoće li izgubiti godinu ali neće.
– Početkom februara podneli smo zahtev da se izađe sa jasnim planom kako će sve ovo biti nadoknađeno, odgovor nikada nismo dobili. Fakulteti moraju da kažu koji je krajnji rok – istakao je student.
– Oni u tome učestvuju od prvog dana, da sad ne ulazimo u to koliko dugo su finansirane aktivnosti spolja. To je posao za andležne državne organe. Ali probudila se Srbija. Juče su ispred škole „Lola Ribar“ doveli an silu 300 ljudi, ali ništa nisu uspeli. Ostao im je taj pokušaj da naprave neko čudo prekosutra. Pošto čuda neće biti, jer čuda ne postoje, onda ćemo da razgovaramo na drugačiji način – istakao je Vučić.
– Živimo u zemlji u kojoj „sveci“ svakoga dana na najbrutalniji način krše Ustav ove zemlje. Govorili su „Ćaci“, dobro, sad ću da nosim bedž za sebe „I ja sam ćaci, jer jesam“. A vi ste u Ćacilendu. Doći ću ja sutra ili prekosutra da budem u Ćacilendu, kada vam bude teško.
UDARNA VEST.rs (Kurir)
